Svake godine, prvog vikenda septembra održavaju se Ljubičevske konjičke igre. Ergela Ljubičevo je jedna od najstarijih ergela u Srbiji i od posebnog je istorijskog značaja, jer je osnovana po želji kneza Miloša Obrenovića. Njegov sin, knez Mihailo Obrenović ovom posedu dao je ime Ljubičevo, po svojoj majci, a ergelu je kao svoj legat zaveštao srpskom narodu.

O Ljubičevskim konjičkim igrama

Ljubičevske konjičke igre su manifestacija sa dugom tradicijom. Održane su prvi put 1964. godine i u istom duhu se organizuju i danas. Čini se da ceo grad živi za dane Igara.

Program Ljubičevskih konjičkih igara uvek počinje četvrtkom defileom učesnika, pa je atmosfera u gradu pomalo svečana i karnevalska. Najveću pažnju privlače takmičenja koja se organizuju vikendom – preskakanje prepona i kasačke trke u subotu i Ljubičevski višeboj, u nedelju, poslednjeg dana manifestacije.

zaprega-ljubicevske-konjicke-igre

Gde se smestiti u Požarevcu

Tokom boravka u Požarevcu možete izabrati smeštaj u hotelima, hostelima, konacima, prenoćištima i sobama. Ukoliko dolazite na Ljubičevske konjičke igre, naročito u dane vikenda, smeštaj je potrebno rezervisati ranije, jer i učesnici i posetioci popune sve smeštajne kapacitete u gradu.

Ukoliko je Vaš izbor hotel, dva su hotela u gradu – hotel Dunav (stariji i veći, sa odličnom pozicijom i pristupom svim značajnim lokacijama u gradu) i hotel Feniks (moderniji, komforniji i u centru grada).

Ljubičevski višeboj

Ljubičevski višeboj je bio razlog mog dolaska na Ljubičevske konjičke igre. Veliki sam ljubitelj konja i uvek sa radošću i kada sam u prilici, pratim konjičke trke, i galopske i kasačke, i takmičenje u preskakanju prepona i izložbe konja, ali na ovakvom takmičenju nikada do sada nisam bila.

U Ljubičevskom višeboju nadmeću se okretni jahači na odabranim konjima u pet tradicionalnih disciplina, ni malo jednostavnih: gađanje topuzom, strelom i kopljem, kurirsko jahanje i seča sabljom.

I višebojci, ali i konji, za ovo takmičenje se posebno pripremaju. Trenira se tokom cele godine, a mesec dana pre manifestacije pripreme su svakodnevne.

Višeboj se održava na požarevačkom hipodromu, koji je od centra grada udaljen oko 3 km. Nije potrebno koristiti prevoz, već poput mene možete slediti kolone ljudi koji su se ka istom uputili. Na tribini hipodroma se može smestiti oko 10.000 gledalaca. Nisam uspela da procenim koliko je gledalaca bilo ove godine, ali kako je program odmicao i bližilo se početak najatraktivnijeg dela programa, gužve su bile sve veće.

Ulaznice za Ljubičevske konjičke igre u vreme održavanja finalnih nadmetanja mogu se kupiti u Informativnom centru turističke organizacije grada Požarevca. Cene se razlikuju u zavisnosti od toga da li birate da događaj posmatrate sa tribina A i B koje su predviđene za stajanje (300 dinara) ili natkrivenog dela hipodroma gde je centalna tribina (za koji su ulaznice 1.000 dinara). S obzirom na izuzetno toplo vreme ove godine, veliki je bio broj onih koji su u natkrivenom delu potražili hladovinu.

Prvo su održane galopske i kasačke trke, oko kojih je vladalo veliko uzbuđenje zbog rezultata, ali i zbog nemilih događaja koji su se tokom njih desili. Naime, upravljanje kriznim situacijama je ovde zaista bilo od značaja. Dvojica takmičara su se povredila u galopskoj trci i završila u bolnici, a jedno grlo je u trci polomilo nogu. Zahvaljujući dobroj organizaciji i ekipama hitne pomoći koje su izuzetno brzo reagovale, izbegla se veća tragedija.

pobednik-trke-knez-mihailo-ljubicevske-konjicke-igre

Nakon dodele nagrada najboljima, usledilo je voltižovanje dece. Voltižovanje je gimnastika na konju i jedna je od sedam disciplina koje priznaje Svetska konjička federacija. Na Ljubičevskim konjičkim igrama je izvode najmlađi, deca od 2 do 6 godina uz svoje trenere. Iako se ove vežbe smatraju početnim vežbama, učesnici zaslužuju svaku pohvalu jer jašu unazad, sa strane ili stojeći, održavajući ravnotežu na konju, što nije ni malo jednostavno.

voltizovanje-dece-ljubicevske-konjicke-igre

Počinje najatraktivniji deo Ljubičevskih konjičkih igara – Ljubičevski višeboj. Na stazu izlaze takmičari obučeni u posebne viteške odore. Sa njima izlaze i odabrani konji. I graja u publici počinje da jenjava. Čini se da sve poprima neku drugačiju atmosferu, punu napetosti i iščekivanja.

Višeboj počinje prvom disciplinom – gađanje topuzom. Zadatak je da takmičar za najviše pet sekundi prejaše 50 m i topuzom pogodi u gong zamahivanjem preko glave. Čini se da ne dišemo dok se vitezovi smenjuju jedni za drugim ne bi li ispunili ovaj zadatak.

Sledi gađanje strelom. Takmičari jašući na konjima sa strelom u rukama treba da pogode metu koja je postavljenja na rastojanju od osam metara. Da bi pogodatk bio važeći potrebno je da vrh strele dodirne metu ili se zabode u nju. Zadatak podjednako zahtevan kao i prethodni.

Treća disciplina je kurirsko jahanje. Ovde je posebno bitna spretnost i okretnost, jer je potrebno u što kraćem vremenu preći rastojanje od 100 metara, sići sa konja, predati poruku, preuzeti novu i na konju i sa kurirskom torbicom dijagonalno prebačenom preko ramena vratiti se na startnu poziciju. Nekom to polazi za rukom, nekom ne, neko ne stiže sve to da napravi u brzini, nekog ni konj njegov ne sluša…

Nema odmora. Meta se gađa kopljem. Baš kao i pri gađanju strelom, meta je udaljena osam metara i u trku ju je potrebno pogoditi ili bar vrhom koplja ostaviti trag na njoj.

Poslednja disciplina je seča sabljom – čini mi se i najzahtevnija, jer je potrebno skinuti figuru glave sa postolja, preseći dulek (lubenicu) na postolju i probiti metu prečnika 30 cm koja je postavljena na tlu.

U svakoj od disciplina takmičari osvajaju bodove, a takmičar sa najviše osvojenih bodova dobija titulu viteza Ljubičeva. Poseban sudijski žiri vodi računa o poenima i nakon sabiranja proglašava najboljeg.

Ispostavilo se kao tačno da je favorit Ljubičevskog višeboja Marko Milenković, vitez prošlogodišnjih Ljubičevskih igara i vitez pretprošle godine. Pobedio je ponovo. Od ukupno 15 poena, osvojio je 14. I postavio novi rekord u kurirskom jahanju. I ne samo to. Ovom pobedom se upisao u istoriju.

Prema propozicijama Ljubičevskih konjičkih igara najbolji među najboljima osim titule viteza, dobija novčanu nagradu, pehar, viteški plašt i sablju. Sablja je unikatna, posebno je skovana za viteza Ljubičevskih igara sa ugraviranim viteškim sloganom: „Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti“. Svaki novi pobednik višeboja sablju dobija od svog prethodnika na godinu dana i sa ponosom je čuva do sledećih Ljubičevskih konjičkih igara.

Osim ukoliko takmičar pobedi tri godine za redom.

Tada mu se sablja predaje u trajno vlasništvo.

To je učinjeno sada. Prvi put u istoriji.

vitez-i-princeza-ljubicevske-konjicke-igre

Da li zbog moje ljubavi prema konjima, prema viteštvu i viteškim manirima ili tradiciji ova manifestacija je na mene ostavila poseban utisak.

 

Manifestacije u Požarevcu

Pored Ljubičevskih konjičkih igara, najmasovnije manifestacije u gradu, u Požarevcu se organizuju i:

Džipijada, u martu, u naselju Bare

Uskršnji etno festival, drugog dana Uskrsa, u Poljani (u porti manastira Sestroljin)

Festival cveća, u maju

Bijenale „U svetlosti Milene“, u novembru

 

Šta posetiti u Požarevcu

Kada pomislim na Požarevac, pomislim na Milenu Pavlović Barili, pomislim na Viminacijum… To su neizostavna mesta posete ukoliko obilazite Požarevac.

Mnogo je vremena prošlo od moje poslednje posete Viminacijumu. Iako sam imala veliku želju da ovaj lokalitet posetim ponovo nisam to učinila, jer je u vreme održavanja Ljubičevskih konjičkih igara u Viminacijumu bilo okupljanje arheologa sveta, međunarodni Limes kongres. Iako je poseta bila moguća, ipak sam odlučila da je odgodim za neku drugu priliku.

Posetila sam Narodni muzej gde se nalazi arheološka zbirka sa predmetima iz praistorije i antike (pa i Viminacijuma). Kupovinom jedne karte, moguć je ulaz i u druge muzejske ustanove: Legatu Miodraga Markovića, Muzeju kulturne istorije, Kući Dobrnjčevih, Galeriji savremene umetnosti i etno parku Tulba.

Sa željom da pogledam repliku šatora Požarevačkog mira, posetila sam etno park Tulba, koji se nalazi iznad grada. Na samom ulazu u park nalazi se crveni šator koji simbolično predstavlja mesto na kojem je potpisan Požarevački mir 1718. godine. U šatoru se nalazi postavka kostimiranih pregovarača, a kustos muzeja će vrlo rado ispričati detalje iz burne istorije tog vremena. U ovom etno parku, koji je mesto druženja Požarevljana tokom prolećnih i letnjih meseci, nalaze se i objekti kojima su prikazane tradicionalne vrednosti arhitekture Braničevskog kraja iz 19. veka (dvodelna i četvorodelna kuća i ambar).

Poseban utisak na mene je ostavila poseta Galeriji Milene Pavlović Barili. Možda zbog dugogodišnje želje da je posetim, a možda zbog romantičarske prirode koju, čini mi se, obe posedujemo. Na ovom mestu, u njenoj rodnoj kući, nalazi se najveća kolekcija njenih dela – njene slike, pesme, ali i lični predmeti i nameštaj. Izuzetno vredna kolekcija, vredna svake pažnje i vremena.

Nezvanična informacija koju sam dobila tokom boravka u Požarevcu je ta da je najposećenije mesto u gradu i mesto koje među turistima izaziva najviše pažnje, grob bivšeg predsednika, Slobodana Miloševića. Ta informacija ne stoji na sajtu, niti je ima i u jednoj brošuri turističke organizacije Požarevca.

Jeste li posetili Požarevac? A Ljubičevske konjičke igre?


Leave a Reply