Events in Serbia
Zapadna Srbija je region čuven po izuzetnoj prirodi, bogatoj istoriji i dobrim domaćinima. Zapadna Srbija je i turistički najposećeniji region u našoj zemlji, sa velikim izborom smeštajnih kapaciteta, brojnim mogućnostima za odmor i zabavu, i naravno, velikim brojem manifestacija.
Na poziv Turističke organizacije regije Zapadna Srbija krajem maja, posetili smo neke od najznačajnijih atrakcija šest destinacija u ovoj regiji:
Saznajte više u nastavku i planirajte putovanje već ovog vikenda!
Odmor u Zapadnoj Srbiji – ČAČAK
Čačak se uveliko priprema da naredne, 2023. godine bude prva srpska prestonica kulture! Kulturne ustanove grada biće povezane u jednu celinu, kako bi bile pristupačnije posetiocima. Uverili smo se da su zanimljive i vredne posete.
Narodni muzej u Čačku smešten je u Konak Gospodara Jovana Obrenovića (posle crkve najstarija sačuvana građevina u gradu). Ovde se može videti prikaz istorije od neolita do srednjeg veka, celina posvećena manastirima i crkvama čačanskog kraja i postavka o ratovima od 1804. do 1941. godine.
U Čačku se nalazi i Umetnička galerija „Nadežde Petrović“, posvećena neverovatnoj ženi koja se u ovom gradu rodila. Nadežda Petrović je osnovala Kolo srpskih sesatara, bila je bolničarka u valjevskoj bolnici, kažu da je i u ratu nosila štafelaj. O njenoj nadarenosti ne treba ni govoriti. Nadežda Petrović je jedina žena koja se nalazi na našoj novčanici. Pored Nadeždinih slika, galerija koja nosi njeno ime, ima i 4 velike zbirke sa više od 1800 dela: sjajna kolekcija u kojoj se nalaze dela Olje Ivanjicki, Petra Lubarde i Save Šumanovića, tek da navedemo neke.
U centru Čačka se nalazi i statua Nadežde Petrović, svojevrsni simbol grada. Spomenik je izradio Ivan Meštrović uz napomenu „honorar za skulpturu nije potreban“.
Čačak ima i Rimske terme! Naime, prilikom iskopavanja temelja zgrade u centru Čačka, otkriveni su ostaci građevine iz rimskog doba, čiji je naziv u stručnim krugovima ostao odomaćen kao „Rimske terme“.
Posebna vrednost čačanskog kraja jeste priroda. Doći u Čačak, a da se ne popnete na Kablar ili ne posetite neki od manastira ovčarsko-kablarske klisure, pa to je kao da i niste bili.
Na Kablaru ima deset obeleženih pešačkih staza ukupne dužine 70 km. Oduvek interesantne ljubiteljima prirode i planinarima, u vreme korone bile su posećenije nego ikad. Na Kablaru ima za svakog po nešto. One najkraće staze od 2,5 do 3 km su kratke, ali teške. Najduža staza od 44 km, najmanje je zahtevna i obično se prelazi u dva dana sa noćenjem u Ovčar banji.
Od parkinga do uživanja u ovom pogledu, deli vas oko 800 metara lagane i prijatne šetnje.
Po silasku sa Kablara treba obavezno otići do manastira Nikolje. Manastir se nalazi na levoj obali Zapadne Morave i oko njega vlada neopisiv mir i lepota. Od osnivanja 1476. godine, izgled manastira je ostao nepromenjen, što je pored ostalog, njegova najveća vrednost. Posetioce posebno zainteresuje verovanje vezano za bor u dvorištu manastira. Poželite želju i obiđite tri kruga oko drveta i želja će se ostvariti!
Kod manastira Nikolje je pristan za katamaran koji nudi vožnju ovim prelepim krajolikom, prostorom koji je proglašen predelom izuzetnih odlika i pod zaštitom je države. Ovaj doživljaj ne treba propustiti! Prelepa je zapadna Srbija!
Povod za posetu Čačku može biti i neka od manifestacija koja se ovde održava.
Manifestacije u Čačku
- Disovo proleće (mart-maj)
- Dani urbane kulture DUK festival (7-12. jun 2022)
- Rok festival PRIČA – pivo, rok i Čačak (17-18. jun 2022)
- Sabor frulaša Srbije “Oj, Moravo” (23-24. jul 2022)
- Festival folklora “EtnoFest” (21-25. jul 2022)
- Kupusijada u Mrčajevcima (septembar)
- Dani patrijarha Pavla (septembar)
- Memorijal Nadežde Petrović (svake druge godine, oktobar)
Saznajte više o turističkoj ponudi Čačka: turizamcacak.rs
Odmor u Zapadnoj Srbiji – DRAGAČEVO
I kada se pomene Dragačevo i kada se pomenu Lučani, uvek se prvo pomisli na Guču.
Guča je postala varošica 1892. godine, a prestonica trube 1961. godine kada je ovde održan prvi Dragačevski sabor trubača. Sabor je šezdeset godina kasnije jedna od najposećenijih manifestacija u Srbiji sa velikim brojem gostiju iz zemlje i inostranstva. Dobar glas o trubi su širom sveta proneli filmovi Emira Kusturice, ali i naši najuspešniji i najpoznatiji trubači Bakija Bakić, Feat Sejdić, Dejan Petrović i drugi.
U centru Guče nalazi se crkva posvećena Svetom Arhangelu Gavrilu u čijoj je porti održan prvi Sabor trubača. U neposrednoj blizini je Muzej trube. Muzej čuva uspomenu na sve do sada održane Sabore i na majstore trube koji su učinili da se glas o ovom mestu čuje širom sveta. U muzeju se nalaze i instrumenti koje su proslavljeni trubači poklonili muzeju. Deo stalne postavke u muzeju posvećen je Rajki Borojević, osnivačici prve zadruge žena u Srbiji, upravo u ovom kraju.
Poseban je osećaj doći u Guču kada nije sabor i uživati u zvucima trube koje onda kao da sviraju samo za vas. Guča je uvek u znaku trube!
U centru Guče, pored osnovne škole, u otvorenom prostoru koji služi kao izložbeni, nalazi se neobičan muzej Lapidarijum. Lapidarijum je muzej krajputaša i nadgrobnih spomenika. Kompleks spomenika je skupina od 33 krajputaša, takozvanih spomenika van groblja. Ovaj jedinstveni muzej se nalazi pod zaštitom države kao spomenik kulture i vredan je posete!
Običaj podizanja ovakvih spomenika – obeležja nad praznim grobom, rasprostranjen je naročito u ovom delu Srbije. Krajputaši su to ime i dobili, jer su se spomenici najčešće postavljali pored puteva i na raskrsnicama.
Dragačevo je ipak više od Sabora. Šetnja prirodom i planinarskim stazama uz posetu nekog od manastira male Svete gore (kako se često nazivaju manastiri u ovčarsko kablarskoj klisuri), uveriće radoznale posetioce u to kakve sve lepote ovaj kraj krije.
Manastiri Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica se mogu obići i pešačeći, na trasi dugoj 6,5 kilometara, za šta je potrebno oko 4 do 5 sati (u navedeno vreme je uključeno i pešačenje i poseta manastirima).
Manastir Svete Trojice se smatra jednim od najlepših graditeljskih ostvarenja u ovom delu Srbije. Ne postoje precizni podaci o ktitoru manastira, ali arhitektura hrama ukazuje da potiče iz 13. veka.
Manastir Sretenje se nalazi ispod samog vrha Ovčara i za njega se pretpostavlja da je nastao u 16. veku. Posebna vrednost je zidani ikonostas, jedini takav u o ovčarsko-kablarskim manastirima.
Povod za posetu Dragačevu može biti i neka od manifestacija koja se ovde održava (zna se i datum održavanja Sabora trubača!). Pogledajte:
Manifestacije u Dragačevu
- Raspevano Dragačevo (april)
- Sabor trubača u Guči (5-7.avgust 2022)
- Hajduk fest (2. jul 2022)
- Dani kulture (jul)
Saznajte više o turističkoj ponudi Dragačeva: turizamdragacevo.org
Odmor u Zapadnoj Srbiji – ARILJE
Arilje je najmanja opština u zapadnoj Srbiji, a prestonica! Prestonica je crvenog zlata (kako često nazivaju maline) i prestonica tekstila, zbog čuvenog ariljskog pamuka koji ima žig kvaliteta.
U čast maline ovde je podignut neobičan spomenik – spomenik beračici malina. Ovde je sve u duhu maline. Veliki broj stanovnika se bavi uzgojem malina bez obzira na to da li im je to osnovno zanimanje ili ne. U julu, u vreme berbe, mogu se probati sveže maline, a u drugim mesecima, malina je svuda: sušena malina, malina u čokoladi, slatko od malina, sok od malina… Posebna poslastica su “vruće maline”, jedinstveni desert koji možete probati samo u Arilju i nigde drugde!
U centru grada je crkva Sv. Ahilija, zaštitnika Arilja. Posebna je po mnogo čemu: zadužbina Dragutina Nemanjića, sa freskama od izuzetnog značaja poput freske Plavog anđela (koja je u rangu sa Belim anđelom iz Mileševe) ili freske Isusa Hrista koja je proglašena za najlepšu na izložbi u z Parizu 1970. godine. Jedan od najlepših idealizovanih portreta nalazi se ovde – portret vladarske braće Milutina i Dragutina Nemanjića u pratnji ugarske princeze Kateline.
U prostorijama turističke organizacije Arilje, na dan Arilja, 28. maja, u saradnji sa Udruženjem Adligat iz Beograda, otvoren je Legat Dobrila Nenadića. Dobrilo Nenadić, naš poznati književnik, rođen je u Arilju. Pored književnosti, značajan je i po tome što je osmislio takozvani ariljski metod gajenja malina. Čovek koji je svojim radom zadužio ovaj grad, zaslužio je da mu ovaj grad uzvrati nezaboravom. U njegovu čast pokrenuta je manifestacija Dani Dobrila Nenadića.
Nakon otvaranja legata, najavljuje se i osnivanje muzeja trube i muzeja maline, naravno!
Glavna ulica u Arilju još uvek ima svoje “šetače” i davno zaboravljeni korzo. Iako sada moderne, prodavnice duž ove ulice, podsećaju na one davno zaboravljene stare dućane.
U Arilju se održava jedna od najpoznatijih kulturnih manifestacija u Srbiji ARLEMM – ariljska letnja muzička manifestacija. Tada grad dobije potpuno novo ruho i u potpunosti oživi zahvaljujući bogatom programu manifestacije i brojnim sadržajima.
Manifestacije u Arilju
- Ariljske zimske radosti (januar)
- Rafting regata”Proteci Rzavom” (april)
- Majski dani kulture (maj)
- ARLEMM (jul)
- Međunarodni festival ekološkog filma (avgust)
- Dobrilovi dani (oktobar)
Saznajte više o turističkoj ponudi Arilja: visitarilje.com
Odmor u Zapadnoj Srbiji – IVANJICA
U ivanjičkom kraju je začet seoski turizam, pa će zbog velike ponude kvalitetnog i modernog smeštaja biti teško napraviti izbor gde boraviti. Posetioci mogu birati između hotelskog smeštaja visoke kategorije u centru grada (poput Hotel Park), seoskih domaćinstava ili apartmana (npr. u turističkom kompleksu Naše brdo). Odlična usluga, domaća hrana i čuveno ivanjičko gostoprimstvo, zagarantovani!
Šta obići u Ivanjici? Osim samog centra grada koji je zadržao autentičan izgled iz polovine 19. veka i često bio kulisa za snimanje filmova, treba posetiti i Hadži-Prodanovu pećinu (speleološki i istorijski važno mesto). Udaljena 7 kilometara od Ivanjice na putu za Guču na nadmorskoj visini oko 600 metara, nekada je bila mesto na koje je Karađorđev vojvoda sklanjao zbegove. Danas je ovo jedna od najposećenijih atrakcija Ivanjice.
U selu Kumanica, 16 km jugozapadno od Ivanjice u pravcu prema Goliji nalazi se stari kameni most preko reke Moravice, takozvani Rimski most. Vešto skriven u prelepoj prirodi, još jedno je od mesta koje treba posetiti u ovom kraju. Ovim mostu su prema Sandžaku i dalje, nekada išli trgovački karavani.
Pogled sa Mučnja kod Ivanjice jedan je od najlepših u Srbiji! Ivanjica ima tu sreću da je ušuškana između tri planine: Mučnja, Golije i Javora. Svaka planina je posebna priča. Pitome su, ali i mistične – u njima se kriju izvori, reke, šume i sela, a sa svake se pruža nestvarno lep pogled! Ivanjički kraj je zato idealan kako za zaljubljenike u prirodu, tako i za rekreativce, planinare, bicikliste…
Mnogo toga se još u ovom kraju može videti i obići. Ne kaže se bez razloga: u Ivanjicu se ne može doći, u Ivanjicu se mora dolaziti! Neka se na spisku nađe i Nušićijada, jedna od najlepših manifestacija u Srbiji.
Manifestacije u Ivanjici
- Sabor lovaca Golija (februar/mart)
- Zvuci Golije, Javora i Mučnja (maj)
- Javorski sabor dvojničara i starih muzičkih instrumenata (jun)
- Nušićijada (26-28. avgust 2022)
- Festival dečijih folklora Svetlost na brežuljku (avgust)
- Festival izvorne srpske pesme, Prilike (avgust)
Saznajte više o turističkoj ponudi Ivanjice: ivatourism.org
Odmor u Zapadnoj Srbiji – POŽEGA
Požega je jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u ovom delu Srbije. Stoga ne čudi što grad ima bogatu zbirku parnih, putničkih i teretnih vagona u jedinstvenom Muzeju Železnice, ujedno i jedinom muzeju u Požegi.
Ovde se nalaze originalni eksponati uzanog koloseka koji predstavljaju deo istorijskog i tehničkog razvoja srpskih, ali i vozova bivših jugoslovenskih republika. Muzej se sastoji od četiri stanična koloseka, stanične zgrade, pet skretnica, dva vodonapojnika, robne vage i lokomotivske okretinice. Najznačajniji eksponat je lokomotiva „Rama“ iz 1873. godine. Proizvedena je u nemačkoj firmi Kraus i smatra se da je ona dovukla prvi voz u Sarajevo.
Može se reći da je Požega grad Miloša Obrenovića. Njegova statua, koja krasi centar grada, okrenuta je ka kružnom trgu koji je napravljen u njegovo vreme. Trg u Požegi nastao je na zanimljiv način. Laza Zuban, sekretar kneževe kancelarije, po nalogu kneza Miloša u prostranoj ravnici pobio je kolac i za njega vezao dug konopac, pa na njegovim krajevima napravio krug. Tako je povlačenjem transferzala u centru, na mestu ukrštanja glavnih ulica nastao kružni trg. Kružni trg oko kojeg su nicale kuće, kafane, mehane, postao je simbol grada i centar svih dešavanja.
Veliki broj fotografija iz ovog kraja koje se dele na društvenim mrežama ipak nisu fotografije iz grada, već iz prirode! Oni koji vole šetnje šumom i prirodom odlaze u Tometino Polje, selo sa istoimenom visoravni nestvarne lepote. Selo je poznato po talasastoj visoravni, koja je posebno atraktivna za zaljubljenike u aktivni odmor u prirodi. Nalazi se u podnožju Maljena, između Požege i Divčibara, na nadmorskoj visini od 750m.
Ovde se prepliću 52 kilometra obeleženih planinarsko-pešačkih staza i 30 kilometara onih namenjenih biciklistima. Priroda je prelepa. Od gotovo 350 vrsta ptica u Srbiji, više od 170 može se videti u požeškom kraju, pre svega ovde u Tometinom Polju.
Oni koji žele da se upute stazama istorije, mogu posetiti spomen kompleks Milošu Obrenoviću u selu Gornja Dobrinja, 20 km od Požege. Poseban je osećaj ući u crkvu koju je Miloš Obrenović podigao, videti čardak koji je namenio kao zadužbinu svom ocu ili piti vodu sa izvora podno čardaka…
Spomen kompleks Milošu Obrenoviću nalazi se u podnožju planine Maljen. Kompleks čini crkva Svetih apostola Petra i Pavla koju je 1822. godine na mestu stare crkve brvnare podigao Miloš Obrenović kao svoju zadužbinu. U kompleksu se nalazi i očuvani čardak kneza Miloša. Njegova osnovna funkcija je bila smeštaj i boravak kneza i njegovih gostiju za vreme crkvenih sabora i drugih svečanosti. Donji deo ove građevine je česma sa izvorom hladne pitke vode.
Pored svega navedenog, povod za posetu Požegi može biti i neka od manifestacija koja se ovde održava.
Manifestacije u Požegi
- GimFest (mart)
- Vredne ruke našeg kraja (april)
- Maglenijada (april)
- Sabor narodnog stvaralaštva (jun)
- Moravska regata (jul)
- Štraparijada (jul)
- Pasuljijada (jul)
- Kupusijada (avgust)
- Sabor raspevanih Požežana (avgust)
- Džipijada (oktobar)
- Gulašijada (oktobar)
- Prasetinijada (oktobar)
Saznajte više o turističkoj ponudi Požege: topoz.org.rs
Odmor u Zapadnoj Srbiji – KOSJERIĆ
U kosjerićkom kraju treba pre svega posetiti grad. U centru Kosjerića nalazi se Olimpijska česma, podignuta u čast Svetomira Đukića, osnivača prvog srpskog Olimpijskog kluba (sada je to Olimpijski komitet Srbije) 1910. godine i predvodnika reprezentacije Srbije na 5. Olimpijskim igrama u Stokholmu, 1912. godine. Njemu u čast u Kosjeriću se održava Memorijalna atletska trka general Svetomir Đukić.
Jedno od obeležja grada je Stari han, najstarije zdanje koje je još 1854. godine izgradio ugledni Antonije Radojević, direktan potomak Antonija Kosjera, koji se doselio iz Kosjera sa Cetinja, pa je varoš po njemu i dobila ime. U hanu se nalazi maketa budućeg izgleda projekta Srpsko selo koje je u izgradnji. Najveću vrednost hana čine prostorije sa postavkom i eksponatima iz prošlosti.
U okolini Kosjerića, udaljena 9 km, nalazi se jedna od najlepših crkava brvnara, crkva u Sečoj Reci. Smatra se najznačajnijim kulturno-istorijskim spomenikom na ovim prostorima. Po nekim podacima podignuta je u XV veku i više puta je paljena i podizana. Oko crkve su brojni spomenici krajputaši, podignuti u spomen poginulim borcima u balkanskim ratovima.
Razvijeni seoski turizam prva je asocijacija na Kosjerić. Veliki je broj domaćinstava koja su otvorila svoja vrata turistima i pružaju priliku za upoznavanje srpskog sela, kulture i tradicije. Mnogi imaju i pomalo pionirske poduhvate o tome kako naše običaje i istoriju približiti drugima. U etno selu Gostoljublje se na primer organizuje tzv. kineska svadba, kada se za turiste iz Kine priprema poseban doživljaj – tradicionalno venčanje u kojem se oni oblače u naše tradicionalne nošnje kao mlada, mladoženja, dever, stari svat.. Svi ostali turisti iz grupe su naravno svatovi koji su došli da se ovde lepo provedu.
Takođe, deca koja idu na rekreativnu nastavu u Kosjerić u mogućnosti su da iskuse svojevrstan vremeplov, jer se u jednoj od seoskih škola organizuje „Čas mojih predaka„. U učionici koja je opremljena kao u davno prošlim vremenima, učitelj u nošnji i sa prutićem demonstrira kako je izgledala škola i učenje 1932. godine.
I manifestacije odražavaju tradiciju ovoga kraja. Čobanski dani sa čobanskim sportskim igrama i starim pevanjem, samo su jedan od primera kako se prošlost čuva od zaborava.
Manifestacije u Kosjeriću
- Vrućijada (februar)
- Čajanka povodom Dana žena (mart)
- Atletska trka “General Svetomir Đukić” (maj)
- Čobanski dani (22-24. jul 2022)
- Dani Petra Lazića (avgust)
- Mali opanak (avgust/septembar)
- Lepo pevam-daleko se čuje (oktobar)
Saznajte više o turističkoj ponudi Kosjerića: odmorukosjericu.rs
U ovom tekstu prikazan je samo deo ponude turističke regije Zapadna Srbija i deo ponude navedenih destinacija. Mnogo toga još čeka da bude otkriveno!
Planirajte i vi svoj odmor u Zapadnoj Srbiji! Više informacija o turističkoj ponudi regije Zapadna Srbija, saznajte na zvaničnom sajtu turističke organizacije regije Zapadna Srbija.
Napišite nam u komentarima šta ste od navedenih atrakcija posetili, a šta tek planirate da obiđete!
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!
