in

[Lista predloga] Tradicionalne manifestacije u Srbiji koje obavezno treba posetiti

tradicionalne manifestacije

Tradicionalne manifestacije koje se održavaju širom Srbije, mahom posećuju stariji. Moguće je da mladi nisu zainteresovani za negovanje (ili upoznavanje) naše tradicije i kulture, a moguće je i da o tome nisu dovoljno informisani, da ne mogu da pronađu informacije o tome šta vredi posetiti, gde i kada se te manifestacije održavaju.

Priskačemo u pomoć listom od 9 predloga tradicionalnih manifestacija koje treba posetiti u Srbiji.

1. Čobanski dani, Kosjerić

Čobanski dani u Kosjeriću
Tradicionalne manifestacije: Čobanski dani u Kosjeriću, foto: Turistička organizacija Kosjerić

Manifestacija Čobanski dani (ili Čobanijada kako je još nazivaju) održava se od 1980. godine, sa ciljem da se predstavi specifičan sabor izvornog seoskog stvaralaštva.

Ovde se još uvek neguju takmičenja koja su bila aktuelna i u vreme osnivanja Čobanskih dana – takmičenja u takozvanim čobanskim disciplinama: bacanje kamena s’ ramena, nadvlačenje klipka, nadvlačenje konopca, skok u dalj i skok u vis.

Za to vreme žene spremaju jela tradicionalne srpske kuhinje. Organizuje se i takmičenje za najbolji kolač od malina i najbolji čobanski doručak, kao i takmičenje pod nazivom „staro pevanje u Srba“.

U večernjim časovima odigrava se izbor za najlepši čobanski par i izbor najlepše čobanice – devojke su odevene u narodnu nošnju kako su se nekada na selu i oblačile.

2. Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“, Prislonica kod Čačka

Sabor frulaša
Tradicionalne manifestacije: Sabor frulaša Srbije „Oj, Moravo“, foto: Slobodan Vasilić

Prvi Sabor frulaša Srbije „Oj, Moravo“ u Prislonici održan je u septembru 1988. godine kada se za takmičenje prijavilo 25 frulaša.

Danas je manifestacija masovnija sa većim brojem takmičara. Predsaborske aktivnosti počinju već u aprilu različitim kulturnim programima poput raspisivanja konkursa za savremenu kompoziciju na fruli inspirisanu narodnom tradicijom, obeležavanja slave Sabora, saborskim predvečerjem, izradom i rezbarenjem pastirskih štapova.

U prošlosti na prostorima Srbije gotovo da nije bilo kuće koja nije imala gusle, sviralu ili dvojnice. Zato ovde centralno mesto zauzima frula i sve aktivnosti su oko nje. U večernjim časovima prvog dana se organizuje Zlatna frula, takmičenje dueta i frulaša u izvornoj kategoriji, a drugog dana Zlatna frula – takmičenje frulaša u savremenoj kategoriji.

Programom Sabora predviđene su izložbe, radionice, besede pod Vujnom, takmičenje u pripremanju starih jela. Posebna se pažnja poklanja negovanju tradicije pa je nezaobilazna i postavka starih zanata. Tu posetioci mogu videti šta je to što rade korpari, grnčari, drvodeljci, metlari, licidari, opančari, abadžije, slamari, rukoradi, medari..

3. Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, Rekovac

prođoh levač prođoh šumadiju
Tradicionalne manifestacije: Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, foto: Turistička organizacija Rekovac

Prvi Levački sabor održan je 1969. godine, u Belušiću. Program se sastojao iz dva dela: takmičenja u narodnom višeboju (skok s motkom, bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, bacanje bombe u cilj i nadvlačenje konopca) i takmičenje pevača amatera. Nakon nekoliko godina program se proširio i na izvorno narodno stvaralaštvo i i obuhvatio ceo srez Svetozarevo.

Od 1980. godine Sabor se organizuje u prostoru manastira Kalenić i tu se održava i danas. Osnovni sadržaj manifestacije su narodna umetnost i narodno stvaralaštvo uz gostovanje kulturno-umetničkih društava, izvornih folklornih grupa i ansamabala iz svih krajeva Srbije.

Na Saboru se predstavljaju proizvodi domaće radinosti „Zlatne ruke Levča“ i pripremaju stara levačka jela. Najveću pažnju privlače takmičenja: izbor za najduži brk Sabora, devojke sa najdužim pletenicama, najlepše saborice i najlepše očuvane muške i ženske narodne nošnje, kao i takmičenje zdravičara.

4. Hajdučko veče, Bogatić

Hajdučko veče
Tradicionalne manifestacije: Hajdučko veče (Mačkvanska svadba), foto: eventsinserbia.com

Manifestacija Hajdučko veče nastala je 1966. godine inspirisana motivima iz romana o hajduku Stanku, Janka Veselinovića. Osnovna ideja manifestacije je da se dočara život predaka, starih običaja i nekadašnjeg života. Program manifestacije je izuzetno raznovrstan: organizuje se mačvanska svadba, hajdučka regata, takmičenje lovaca i ribolovaca, izbor najlepšeg fijakera, izložba radova sa likovne kolonije u Sovljaku, a kao vrhunac večeri takmičenje za izbor harambaše.

Mladići se takmiče u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, skoku u dalj, borbi na brvnu i penjanju uz drvo. Najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija novčanu nagradu, ali i zvanje harambaše i hajdučku sablju.

5. Vukov Sabor, Tršić

Vukov sabor Tršić
Tradicionalne manifestacije: Vukov sabor, foto: Turistička organizacija Loznica, Mirko Šuka

Prvi Vukov sabor održan je na dan otvaranja obnovljene kuće Vuka Stefanovića Karadžića, davne 1933. godine.

U početku je Vukov sabor imao karakter velike narodne svetkovine, sa zavičajnim obeležjima i održavao se na prostoru ispred Vukove kuće. Sa godinama se program manifestacije bogatio, a prekretnicu u organizaciji i sadržaju donosi obeležavanje stogodišnjice Vukove smrti. Tada su izgrađena 4 km trase puta kroz Tršić, a između Vukove kuće i nove škole podignuta je velika pozornica, sa prirodnim amfiteatrom, kao i nekoliko brvnara različitih namena. To je danas centralno mesto Sabora, na kom se održavaju pozorišne predstave, opere i baleti.

Cilj održavanja Vukovog sabora jeste sećanje na Vukovu ličnost i delo, širenje prosvetiteljske ideje, negovanje i čuvanje jezika i narodne baštine, kao i podsticanje razvoja književnosti i narodnog stvaralaštva. Program Vukovog sabora obuhvata tematske izložbe, pozorišne predstave, koncerte, književne i filmske večeri, promocije knjiga i slične priredbe.

U Tršiću se u maju mesecu svake godine održava i Đački Vukov sabor, u kojem učestvuju deca osnovnih i srednjih škola iz svih krajeva Srbije. Tokom saborskih dana organizuju se etno radionice, radionice za negovanje ćiriličnog pisma, likovne radionice, škola šaha i tradicionalno republičko takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture za osnovce i srednjoškolce.

6. Homoljski motivi, Kučevo

homoljski motivi
Tradicionalne manifestacije: Homoljski motivi, foto: Turistička organizacija Kučevo

Smotra narodnog stvaralaštva Homoljski motivi prvi put je održana početkom 1968. godine. Ideja lokalnih entuzijasta bila je da se bogatstvo narodnih običaja, igre, pesme i narodnih nošnji prikaže i sačuva od zaborava. Od tada pa do danas, iz godine u godinu, prikupljaju se i prikazuju igre, pesme i muzika homoljskog kraja u svom najtradicionalnijem obliku.

Najznačajniji deo programa manifestacije Homoljski motivi je koncert narodnih umetnika, grupa i solista. Održava se ovde i niz tradicionalnih programa kao što su prodajna izložba homoljskog sira i meda, demonstracija ispiranja zlata na obali Peka, takmičenje „Zlatne ruke“, bazar starih zanata, razne izložbe, promocije i koncert.

U manifestaciju se uvode i novi sadržaji poput koncerta najmlađih pod nazivom Dečje narodno stvaralaštvo, pastirski višeboj, sajam cveća, predstavljanje mesnih zajednica kroz seoska dvorišta i sl.

7. Kosidba na Rajcu, Ljig

Kosidba na Rajcu
Tradicionalne manifestacije: Kosidba na Rajcu, foto: eventsinserbia.com

Prvo takmičenje kosača na Rajcu održalo se 1892. godine kada i prvi narodni vašar. Tek mnogo kasnije 1965. i 1967. godine, javlja se ideja i Kosidba postaje turistička manifestacija.

U ovim krajevima običaj je bio da se kosidba na mobu završava do Petrovdana 12. jula, a Kosidba na Rajcu, koja predstavlja simboličan i svečan završetak, održava se uvek prve nedelje posle Petrovdana. Takav običaj zadržan je do danas.

Zvanično otvaranje manifestacije predviđeno je za nedelju i počinje defileom kosača, trubača, ručkonoša, vodonoša i posetilaca. Sledi revijalno, pojedinačno i ekipno takmičenje kosača, a na kraju dodela prestižnog priznanja „Zlatna kosa“.

Kosidba na Rajcu, pored takmičenja kosača prikazuje i tradiciju, predstavlja izvorne igračke i pevačke grupe iz okolnih sela u narodnim nošnjama, kao i tradicionalni kosački ručak kada se jela služe na travi prekrivenoj ćilimima i belim čaršavima.

Manifestacija ima i takmičarski karakter, pa se sama kosidba odvija po već utvrđenim pravilima, gde kosači dolaze na košenje obučeni u kosačku nošnju koja podrazumeva belu veženu košulju, pojas, bele pantalone vežene čarape i opanke, sa svom potrebnom opremom. Pobednik revijalnog dela takmičenja dobija titulu Đidije, a poneće je kosač koji najbolje kosi, najbolju nošnju nosi, najbolje peva.

8. Ljubičevske konjičke igre, Požarevac

Ljubičevske konjičke igre
Tradicionalne manifestacije: Ljubičevske konjičke igre, foto: eventsinserbia.com

Ljubičevske konjičke igre se održavaju od 1964. godine svake godine u septembru. Manifestacija počinje svečanim defileom učesnika, a završava nadmetanjem u višeboju na požarevačkom stadionu.

Program manifestacije je isprepletan običajima, tradicijom i kulturom i obuhvata: galopske i kasačke trke, utakmicu u preskakanju prepona, daljinsko jahanje, izložbu grla, voltižovanje dece i ljubičevski višeboj.

Višeboj se organizuje poslednjeg dana manifestacije i privlači najveću pažnju jer se tada nadmeću najsnažniji i najumešniji. Takmičari se nadmeću na konjima u pet tradicionalnih disciplina: seča sabljom, gađanje kopljem, kurirsko jahanje, gađanje strelom i gađanje topuzom. Pobednik dobija titulu Viteza Ljubičeva i pored novčane nagrade, prima pehar, plašt i sablju.

9. Sabor trubača, Dragačevo

sabor trubača
Tradicionalne manifestacije: Sabor trubača, Guča

I na kraju, ništa bez Guče. Dragačevski Sabor trubača je jedinstvena manifestacija posvećena trubi, koja se održava od 1961. godine. Prve godine je ustanovljena i himna festivala, pesma „Sa Ovčara i Kablara“ kojom se uz podizanje saborske zastave, otvara festival. Taj običaj se zadržao sve do danas.

Truba zauzima posebno mesto u tradiciji srpskog naroda i njen zvuk prati svaki važan događaj – rođenja, krštenja, venčanja, slave, ali i sahrane. U Guču na Sabor trubača decenijama dolaze orkestri iz svih krajeva zemlje.

Prvog dana Sabora, u petak održava se koncert pobednika prethodnog sabora, a nakon toga tradicionalni ponoćni koncert finalista ovogodišnjeg sabora. U subotu se održava finalno takmičenje najbolje plasiranih u predtakmičenjima i dodela nagrade Zlatna truba. Poslednjeg dana se takmiče majstori trube za titulu Šampion Guče.

Pored samog predstavljanja trubača i orkestara i njihovog takmičenja, posebnu pažnju privlače tradicionalna trubačka budilica u 7 sati ujutro, sportsko takmičenje Narodni višeboj i defile takmičara i učesnika u programu, takmičenje zdravičara i izbor najlepše narodne nošnje.

Mogle su se na ovoj listi kojom smo predstavili tradicionalne manifestacije naći i Raške duhovne svečanosti, Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom, Oplenačka berba (vašar u Topoli) i brojne druge manifestacije koje se širom Srbije održavaju više od 20, 30 godina. Ali nisu se našle. Neka se zato nađu na vašoj listi manifestacija koje treba posetiti, negovati i sačuvati od novog vremena.

Naslovna fotografija: Homoljski motivi 1986. godine (foto: Turistička organizacija Kučevo)

Pogledajte koje još manifestacije u Srbiji predlažemo da posetite!


♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Nušićevi dani

Počinju 39. Nušićevi dani: od 18. do 26. maja bogat pozorišni program u Smederevu

red bull fortmaster

Red Bull Fortmaster: Pohod na osvajanje Golubačke tvrđave