in

Pripremite se za filmske premijere: FEST 2024 od 23. februara do 3. marta

Fest 2024

Međunarodni filmski festival FEST 2024 održaće se 52. put od 23. februara do 3. marta 2024. godine.

Prodaja ulaznica za 52. FEST počinje u sredu, 14. februara, na blagajnama dvorana u kojima se FEST održava: MTS Dvorana, Dvorana kulturnog centra Beograda, Dom omladine, Jugoslovenska Kinoteka, Cineplexx Ušće i Cineplexx Galerija, kao i online na sajtu tickets.rs (za filmove koji se prikazuju u MTS Dvorani), efinity.rs (za filmove koji se prikazuju u Domu omladine) i cineplexx.rs (za filmove koji se prikazuju u bioskopima Cineplexx Ušće i Cineplexx Galerija), kao i putem aplikacija za mobilne telefone Cineplexx i Efinity.

Posetioci 52. Međunarodnog filmskog festivala FEST, uživaće u čak 108 filmova među kojima je za svakoga po nešto. I nikada ova definicija “za svakoga po nešto” nije bila manje fraza nego kada je reč o fimovima koji nas čekaju na ovogodišnjem FEST-u.

Tokom deset dana festivala biće prikazani filmovi iz šezdesetak  zemalja. Od Ujedinjenog Kraljevstva i Sjednjineih Država do Kine i Japana, od Južne Koreje, Malezije i Tajvana preko Nigerije, Luksemburga, Monaka, od Kanade i Islanda preko Tunisa, Saudijske Arabije i Katara, Rusije i Kipra, Perua, Ukajine  i Holandije, ali i od Poljske, Mađarske, Rumunije i Bugarske, te Hrvatske, Slovenije i Makedonije, kreće se putanja kojom su ovogodišnji filmovi našli put do 52. FEST-a.

Pored filmova u Glavnom takmičarskom programu, gledaćemo i ostvarenja koja nam se prikazuju u okviru programskih celina  Gala by Knjaz Miloš,  Gala+, FEST masters, FEST fokus, FEST 52, Snoliki film, FEST anima, Doku FEST, ali i FEST klasik,  FEST serija i FEST intro.

Program FEST 2024

Među filmovima koje ne treba propustiti tu su pretendenti za Oskara “Bartonova akademija” Aleksandra Pejna, “Zona interesa” Džonatana Glejzera, “Anatomija pada” Žistin Trije sa Sandrom Hiler – dobitnik Zlatne Palme na festival u Kanu i Zlatnog Globusa za najbolji scenario, “Dečak i čaplja” Hajaa Mijazakija koji je dobio i Zlatni Globus za Najbolji animirani film,  zatim “Četiri ćerke” rediteljke Kaouter Ben Hanij nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film, ali i: “Gospodar” Jurija Bikova, dokumentarac “Uspon i pad Džona Galijana” sa Penelope Kruz, Naomi Kembel i Kejt Mos, te “Zelena granica” Agneške Holand (Nagrada žirija na festival u Veneciji), “Ja kapetan” Matea Garone – nominovan za Oskara za najbolji strani film, “Eskort” Lukasa Nole, “Dok ne istekne vreme” Liliane Kavani  i još mnogo toga.

Pogledajte Program FEST 2024

Beogradskoj publici na ovogodišnjem FEST-u predstaviće se domaći reditelji mlađe generacije čija će nova ostvarenja premijerno biti prikazana na festivalu, od toga su tri filma u takmičarskom program FEST-a:  „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića (24. 02.), „Jorgovani“ Siniše Cvetića (27. 02.)  i „Za danas toliko“ Marka Đorđevića (01. 03.). 

Stari FEST-ov znanac Mladen Đorđević, čiji filmovi su 2005 („Made In Serbia“) i 2020 („Sumrak u bečkom haustoru“) prikazani na ovom festivalu, sada se vraća koprodukcijom „Radnička klasa ide u pakao“ koju potpisuju Srbija, Grčka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Rumunija. Đorđević je režiser i scenarista mračne drame o grupi bivših radnika koja nakon što su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili svoje bližnje, posao i dostojanstvo, u borbi za pravdu pribegava natprirodnom. Uloge tumeće: Tamara Krcunović, Leon Lučev, Momo Pićurić, Ivan Đorđević, Lidija Kordić, Mirsad Tuka, Szilvia Krizsan, Olivera Viktorović, Tomislav Trifunović, Dobrila Stojnić… Prema oceni kritike Đorđević i novim filmom ostaje veran svom duboko maštovitom i mračan stilu.

Posle nekoliko kratkih filmova koji su prikazivani i nagrađivani na festivalima, Siniša Cvetić na FEST-u predstavlja svoj drugi celovečernji film Jorgovani koji oslikava lice i naličje filmske i TV industrije u Srbiji danas. Glavni junaci Jorgovana su Katarina i Igor, glumci koji su zajedno i na ekranu i van njega. Zaneseni sevanjem bliceva i ogluveli od aplauza, oni se, iako nerazdvojni, dugo nisu ni čuli ni videli, sve do dodele nagrada za najbolju seriju godine. Na fešti gde će se okupiti cela ekipa, postaće jasno da su njihovi životi veća melodrama od one koju su snimali. Scenario je napisao David Jakovljević, a uloge su odigrali: Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Isidora Janković, Jovan Jovanović, Jana Bjelica, Nebojša Dugalić, Pavle Čemerikić, Nenad Okanović, Vahid Džanković, Petar Vasiljević…

Višestuko nagrađivani reditelj za debitantski igrani film „Moj jutarnji smeh“ (2019) Marko Đorđević na 52. FEST donosi ostvarenje „Za danas toliko“. U filmu čiju režiju i scenario potpisuje Marko Đorđević, igraju: Filip Đurić, Ivana Vuković, Nikola Rakočević, Goran Bogdan, Miona Pejaković… Film prikazuje kako spremanjem omiljenih mu kolača – čupavaca, Šarenci uspevaju da namame najstarijeg brata da dođe kući. Vreme kao da prestaje da postoji i počinje bajka o srećnim ljudima. Naizgled obični letnji dani postaju neobični. Zaljubljeni u život, oni uzdižu realnost iznad tla, rasterujući tamne oblake vedrinom.

FEST 2024: Poslednji film Žarka Lauševića zatvara ovogodišnji festival

Ovogodišnji 52. FEST, 3. marta zatvoriće poslednji film miljenika domaće publike Žarka Lauševića ”Ruski konzul”, koji je, prema romanu Vuka Draškovića, režirao Miroslav Lekić.

Film ”Ruski konzul” je dramatična priča o ključnim trenucima začetka kosovske krize i donosi pred publiku zaplet koji nas vaća u godine koje  će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Protagonista ovog ostvarenja je srpski doktor Ilija Jugović, koga tumači Nebojša Dugalić, a koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu. Na novoj dužnosti upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – “ruskog konzula”, naizgled psihijatrijskog pacijenta, koga igra Žarko Laušević.

zarko lausevic ruski konzul fest 2024
Žarko Laušević u filmu „Ruski konzul“

”Ruski konzul” tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko” što čini da se protiv Božovića okrenu lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.

Brojnu glumačku ekipu, pored Žarka Lauševića i Nebojše Dugalića, čine i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Shafqiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petrovci, Tamara Aleksić i mnogi drugi.

Prerano preminuli ljubimac ovdašnje filmske publike Žarko Laušević, pozorišni, filmski i televizijski glumac, napustio nas je 15. novembra 2023 u Beogradu. Laušević je rođen 19. januara 1960. godine na Cetinju. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1982. i iste godine postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je godinu dana ranije u predstavi “Raskršće” ostvario prvu ulogu Igrao je u preko trideset filmskih ostvarenja među kojima su “Igmanski marš”, “Jagode u grlu”, “Lepota poroka”, “Šmeker”, “Dogodilo se na današnji dan”, ”Oficir s ružom”, “Oktobarfest”, “Braća po materi”, “Original falsifikata”, “Crni bombarder”, “Bolje od bekstva”, “Nož”, “Smrdljiva bajka”, “Leto kada sam naučila da letim”…  Poslednji put beogradska publika videla ga je u oktobru prošle godine kada se poklonio na premijeri filma “Heroji Halijarda”. Za ulogu u filmu “Oficir s ružom” nagrađen je Zlatnom arenom u Puli i Nagradom Car Konstantin u Nišu. Na festivalu u Nišu svojevremeno dobio je još dve nagrade Car Konstantin, za uloge u filmovima “Dogodilo se na današnji dan” i “Oktobarfest”, a naznačajnija nagradu Festivala, gran-pri Naisa pripala mu je za uloge filmovima “Bolje od bekstva” i “Smrdljiva bajka”. Laušević je autor knjiga „Godina prođe, dan nikad“, „Druga knjiga“, „Sve prođe, pa i doživotna“, „Padre, idiote“.

FEST 2024: Želimir Žilnik dobitnik Beogradskog pobednika

Ovogodišnji Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljen Želimiru Žilniku, jednom od najznačajnijih i najplodnijih reditelja naše kinematografije. Žilnik spada u ključne figure i začetnike srpskog i jugoslovenskog modernističkog filma, ali njegov opus uveliko nadilazi taj period i proteže se do današnjih dana.

U svojoj bezmalo šest decenija dugoj karijeri Žilnik je snimio oko 60 filmova. Njegovi prvi profesionalni dokumentarni filmovi, „Žurnal o omladini na selu, zimi“, „Pioniri maleni mi smo vojska prava“ i „Nezaposleni ljudi“, postižu veliki uspeh na Beogradskom festivalu kratkog igranog, animiranog i dokumentarnog filma.

zelimir zilnik beogradski pobednik fest 2024
Želimir Žilnik, foto CEBEF, Stefan Đaković

Žilnikov prvi igrani film „Rani radovi“ (1969), groteska o grupi mladih protagonista koji šire svoja beskompromisna marksistička uverenja po ruralnim predelima Vojvodine, dobija Zlatnog medveda na Berlinalu. Žilniku je tada 27 godina.

Nakon problema sa cenzurom i opstrukcijama, početkom sedamdesetih Žilnik odlazi u emigraciju u Nemačku. Snima sedam kratkih filmova, kao i dugometražni igrani film „Raj“ (1976). Ti filmovi su među prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj.

Krajem sedamdesetih se vraća u SFRJ, a direktor SNP-a Miloš Hadžić uključuje  ga u pozorišni rad. U tom periodu sarađuje sa braćom Vranešević iz “Laboratorije zvuka”, a krajnji rezultat je „Gastarbajter opera“ koja je premijeru doživela 1977. godine.

Počinje da režira filmove i doku-drame za TV Beograd i TV Novi Sad. Neke od njih nagrađivane su na televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Osamdesetih godina, filmovima kao što su „Druga generacija“ ili „Kako se kalio čelik“ tematizuje nagoveštaj političkih i socijalnih promena u tadašnjoj Jugoslaviji. Veliki pažnju javnosti izazvao je kasnije i film „Tito po drugi put među Srbima“ (1994).

Tokom osamdesetih, kao i devedesetih u nezavisnim produkcijama, nastaju i Žilnikovi igrani filmovi koji su dobijali najznačajnije nagrade domaćih festivala, a film „Marble Ass”  dobija specijalnu nagradu „Teddy Bear“ na Berlinalu 1995.

Problemi u zemljama centralne i istočne Evrope, a naročito problemi izbeglištva i migracija na granici sa Evropskom unijom, Žilniku su inspiracija za tematski ciklus u kojem snima filmove „Kenedi se vraća kući“ (2003), „Gde je Kenedi bio dve godine“ (2005), „Evropa preko plota“ (2005), „Destinacija Serbistan“ (2015), i „Najlepša zemlja na svetu“ (2018).

Žilnik je rođen u Nišu u logoru 1942. godine, roditelji su mu bili ilegalci, koji su sklopili jedan od prvih partizanskih brakova,  a detinjstvo je proveo u Zemunu kod babe i dede. Kasnije je prešao kod tetke u Novi Sad.

U njegovim filmovima igrala su prepoznatljiva imena srpskog glumišta, ali su se, zahvaljujući njemu, neki i proslavili u filmskoj industriji. Pokretne slike iz Žilnikove “radionice” prikazivane su na skoro svim meridijanima, a brojni radovi uvršteni su u kolekcije inostranih art galerija i muzeja savremene umetnosti.

Dobitnik je nagrada za životno delo Filmskog festivala Herceg Novi i Festivala autorskog filma, pripala mu je i nagrada Centralnoevropske inicijative na 30. Filmskom festivalu u Trstu. Njegova dela se u različitim retrospektivama danas prikazuju u čitavom svetu: Cinemateca Argentina, 2018; Mar del Plata Int. Film Festival, 2017; Anthology Film Archive, New York & Harvard Film Archive, 2017; Ankara Int. Film Festival, 2016; DocLisboa, 2015; Arsenal, Berlin, 2015; Int. Film Festival, St. Petersburg, 2015; Cinusp, Sao Paulo, 2014; Thessaloniki Int. Film Festival, 2014, itd.

Program će uskoro biti dostupan na zvaničnom sajtu festivala fest.rs

Fotografije: CEBEF/ FEST promo


♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

gastronomske manifestacije

[9 predloga] Gastronomske manifestacije koje možete posetiti ove zime

Golubinačke mačkare

Karneval u Sremu: Golubinačke mačkare čuvaju običaje i tradiciju