Events in Serbia
Pozdrav iz Vrnjačke Banje bio je najčešći pozdrav na razglednicama dok je još bilo u modi da se one šalju. Razglednice su bile obavezna banjska uspomena uz banjske čaše, drvene kutije ili foto albume sa banjskim motivima koji su se rasklapali poput harmonike.
Pozdravi sa putovanja se danas šalju drugačije, putem telefona, slika ili društvenih mreža.
Ove zime, pozvani smo od strane Turističke organizacije Vrnjačka Banja i najluksuznijeg hotela Vrnjačke Banje hotela Tonanti, da u banji boravimo, uživamo i da iz banje pozdrav uputimo!
Ako putujete zbog zdravlja, zbog odmora, zbog luksuza, zbog zabave – Vrnjačka Banja je pravi izbor. Evo i zašto:
Vrnjačka Banja – Ovde se ozdravlja!
„Ovde se ozdravlja!“ naziv je brošure poznatog vrnjačkog lekara koji je na jednom mestu pisao o blagodetima Vrnjačke Banje i njenih izvora – deli sa nama priču gospođa Jelena Borović Dimić, viši kustos Zavičajnog muzeja i najveći hroničar novog doba Vrnjačke Banje. Banja je upravo bila i ostala vredna zbog toga što sadrži mineralne vode koje su različite od drugih – jedna naročito, a to je topla voda koja ima temperaturu čovekovog tela, te se lako resorbuje. Upravo je ta voda ovde otkrivena prva, davne 1834. godine kada je i data na analizu. Rezultati prvih istraživanja su pokazali da je najsličnija lekovitoj vodi u Karlovim Varima. To je bio dovoljan razlog za dolazak, ljudi su verovali da će ovde ozdraviti i ne samo da su verovali, oni su ovde ozdravljali.
I danas je veliki broj onih koji dolaze u banju zbog zdravlja. U Vrnjačkoj banji se leče bolesti: organa za varenje, jetre, creva, žučni i mokraćni putevi, oboljenja bubrega, kožne bolesti, čireva želuca i dvanaestopalačnog creva. Mineralne vode Vrnjačke Banje spadaju u dve kategorije: topla mineralna voda (36,5 stepeni celzijusa) i hladne mineralne vode (redom 14, 17 i 25 stepeni celizijusa).
Voda je uvek bila u fokusu i često osnovni razlog dolaska posetilaca. Zamak kulture u Vrnjačkoj Banji čuva prospekt iz 1937. godine sa slikom žene koja u ruci drži čašu vode i nudi je za ozdravljenje. Zbog brojnih posetilaca koji su ovde dolazili da popiju vodu koja leči i krepi, postojalo je i posebno zanimljanje – dodavačica vode. „Devojke koje su radile na izvoru bile su postavljene u dva nivoa, jedna uz izvor, a druga na višem ispustu, preuzimajući jedna od druge naizmenično punu i praznu čašu, dodavale ih posetiocima.“ – stoji kao pojašnjenje ovog zanimanja na jednoj od slika u muzeju.
A za posetioce banje postojala su posebna pravila koja su se morala poštovati. „Posetioci koji piju mineralnu vodu moraju stajati u redu po dva, jedno za drugim“, jedno je od pravila Banjskog reda koji je u okviru policijske naredbe objavio komesar Banje Čeda Aleksić, davne 1907. godine.
Dobar glas o banji se daleko čuo. Vrnjačka Banja je vrlo brzo postala mondensko mesto, u kojem su se okupljali glumci i književnici, slikari i boemi, a njenom promenadom šetali oficiri, političari, predstavnici džet seta… Čarima Vrnjačke Banje i njenim lekovitim vodama nisu mogli da odole ni kraljevi dve srpske dinastije. Stoga je Vrnjačka Banja dobila epitet elitne, kraljevske banje.
View this post on Instagram
Vrnjačka Banja je danas jedna od najposećenijih i najreprezentativnijih turističkih destinacija u Srbiji. Tako je bilo i u vreme stare Jugoslavije. Sredinom osamdesetih godina beležila je 2 i po miliona noćenja i posećenost veću nego Dubrovnik i Bled zajedno!
Turistička organizacija Vrnjačke Banje je ove godine za svoj uspešan rad dobila najprestižniju turističku nagradu – nagradu Turistički cvet.
Vrnjačka Banja – Ovde se odmara!
Vrnjačka Banja se može pohvaliti raznolikom ponudom smeštaja. Smeštajne usluge, osim hotela, nudi veliki broj apartmana, vila i privatnih kuća, pa ukupni smeštajni kapaciteti Vrnjačke Banje iznose oko 15.000 ležajeva.
Polovinom 2019. godine otvoren je hotel po mnogo čemu prvi – hotel Tonanti, prvi najluksuzniji hotel u ovom delu Srbije, jedini sa kategorizacijom 5* u Vrnjačkoj Banji, prvi hotel čiji će restoran imati Michelinovu zvezdicu, hotel koji je već nagrađen nagradom Ambasador dobre usluge u kategoriji „Hotelski tim sektora hrane i pića“.
Smešten u samom centru Vrnjačke Banje, hotel Tonanti odiše elegancijom i nenametljivim luksuzom. Iako raspolaže sa 146 soba najrazličitijih struktura (od standardno opremljenih i lux soba do najluksuznijeg predsedničkog apartmana), u hotelu se ne stiče utisak gužve i užurbanosti već je to oaza mira i uživanja. Hotel Tonanti je, naime, i prava umetnička galerija, ukrašena delima različitih autora, među kojima je najzastupljeniji beogradski slikar Duško Trifunović.
Sobe su besprekorno uređene, uredne i sa mnogo dnevne svetlosti. Specifičnost hotela je i to što su sve sobe nepušačke, odnosno pušenje je dozvoljeno u sobama sa balkonom, na balkonu. Vodilo se računa o savremenom turisti, koji ponekad mora da radi dok odmara, pa je deo sobe uređen i kao poslovni kutak, za rad.
Hotel Tonanti je već ostvario saradnju sa velikim brojem kompanija koje su ovde organizovale svoje sastanke, seminare i kongrese. Za poslovne i radne posete obezbeđene su tri konferencijske sale od kojih najveća ima 300 mesta, dok se dve manje od 80 i 35 mesta mogu koristiti za sastanke i manje seminare.
Najatraktivniji deo hotela je akva zona sa Wellness&Spa centrom u kojem su bazeni i đakuzi, a poseban ugođaj je uživanje u spoljašnjem bazenu koji je otvoren i u zimskim mesecima, sve dok temperatura ne spadne do 10 stepeni ispod nule. U Wellness&Spa centru su gostima na raspolaganju i hladna soba sa tipidarijumima, slana soba, hamam, saune (finska, infracrvena i bio sauna), ali i jedinstvena u Srbiji – magnezijumska plutajuća kada.
Od dodatnih sadržaja gosti mogu da koriste i salu za fitnes i teretanu, a oni koji dolaze porodično, u zavisnosti od uzrasta dece, i dve igraonice sa animatorima.
O hrani u hotelu Tonanti nema dovoljno reči hvale. Specijaliteti nacionalnih kuhinja se služe u pansionskom i a la carte restoranu. Izuzetan je izbor najrazličitijih jela, pa hrana mami svojim izgledom ili egzotičnim imenom da se proba, oseti, da se u njoj uživa…
Hotel nije zgrada. Hotel su ljudi i oni su najvažniji. Važni su odnosi koji se grade sa gostom, jer se tako zadobija poverenje. Takav se utisak stiče ovde prilikom svakog kontakta sa zaposlenima u hotelu. Odvajkada poznata gostoljubivost Vrnjčana ovde posebno dolazi do izražaja.
Veliku zahvalnost na ugodnom boravku u hotelu upućujemo i direktoru hotela Tonanti, gospodinu Aleksandru Gvozdiću, koji nije štedeo vreme da nas upozna sa svim sadržajima hotela i Vrnjačke Banje. Imali smo i posebnu priliku da vidimo i sve ono što gosti inače ne vide. Ispod hotela je pravi mali grad, zahvaljujući kojem funkcioniše sve ono iznad zemlje, u čemu uživamo: sobe, kuhinja, bazeni…
Vrnjačka Banja – Ovde se gradi!
Ovaj zimski period kada je i posećenost banji manja nego leti, vlasnici smeštaja i ugostiteljskih objekata u Vrnjačkoj Banji iskoristili su da obnove svoje sadržaje, osveže fasade i pripreme se za predstojeću sezonu. Mnogo se u Banji radi i gradi. Utisak je da se skele i gradilišta nalaze na sve strane, gde god se okrenete.
Planirana je izgradnja velikog tržnog centra, novih sportskih terena, akva parka…
Iako se stanovnici Banje raduju mogućnosti da novi sadržaji privuku i nove posetioce, do čega će sigurno doći, brojni su i oni koji od tih promena strepe. Smatraju da se duh Vrnjačke Banje mora zadržati, po svaku cenu, zbog priča iz prošlosti, zbog bogate istorije…
Vrnjačka Banja – Ovde sve na ljubav podseća!
Veliki je broj poznatih i slavnih koji su posećivali Vrnjačku Banju i kroz svoje stvaralaštvo ostavljali trag o njoj.
Jedan od najpoznatijih stranih gostiju Banje bio je ruski pisac Maksim Gorki. U njegovoj ogromnoj prepisci koja broji oko 20.000 pisama, nekoliko njih napisanih 1924. prijatelju Alekseju u Moskvu posebno su zanimljiva, jer su poslata iz Vrnjačke Banje.
Dolazili su u Vrnjačku Banju i Branislav Nušić, Geca Kon, Antonije Isaković, Svetomir Nastasijević, a u novije vreme i Dragan Nikolić koji je u banji bio na lečenju. Dobrica Ćosić je ovde pisao Deobe i Vreme smrti, Mika Antić učestvovao na Mitingu poezije, Desanka Maksimović dobila inspiraciju da napiše jednu od najlepših ljubavnih pesmama – Molitva za ljubav…
Mnogo se ljubavnih priča vezuje za Vrnjačku Banju, bilo je ljubavi između dodavačica vode i korisnika banjskih tretmana, stanodavaca i banjskih gošći, ali i ljubavi koju su porodice gajile prema Vrnjačkoj Banji i zbog te ljubavi generacijama ovde dolazile…
Najpoznatija je priča o ljubavi između učiteljice Nade i oficira Relje koji su se zavoleli pred početak Prvog svetskog rata. Sudbina je tako htela, da mladi oficir bude mobilisan i poslat na front u Grčku. Ona ga je dugo čekala i nadala mu se, ali je od njega jednog dana dobila pismo da on raskida veridbu, jer se u Grčkoj zaljubio u drugu devojku. Nada je, kažu dalje priče, kopnila iz dana u dan, razbolela se i od tuge umrla. Na mostu njihovog sastajališta, danas se ljubav zaključava. Most zaljubljenih je jedno od najposećenijih mesta u Vrnjačkoj Banji gde parovi simbolično katancima zaključavaju ljubav kako bi je sačuvali večno, a ključeve, da ne čuje zlo, bacaju u Vrnjačku reku.
Na ovom mostu se održavaju najlepše manifestacije posvećene ljubavi! Ali o tome, nešto kasnije…
Pored Mosta ljubavi, prelepu promenadu Vrnjačke Banje sa parkom povezuje dvadesetak drugih mostova među kojima su najpoznatiji Most daljinar, Most matematičara, Most Ko to tamo peva….
Središnje mesto šetališta zauzima simbol Vrnjačke Banje, vrabac Gočko, nazvan po obližnjoj planini Goč. Maskota je Igara bez granica koje su se 1990. godine održale u Vrnjačkoj Banji. Sa opancima i šajkačom, šeretskog osmeha uz namigivanje, kao pravi simbol srpske tradicije i duha, predstavljao se učesnicima te manifestacije koji su dolazili iz svih delova Evrope. Danas se kraj njega sastaju, sa njim slikaju, a suveniri sa njegovim likom su u banji najprodavaniji. Ko se sa Gočkom nije slikao računa se da u Vrnjačkoj Banji nije ni bio!
Banja se odužila onima koji su je voleli. Sa promenade se lako dolazi do Amfiteatra Danila Bate Stojkovića, popularne letnje pozornice na Crkvenom brdu, gde se održavaju brojne kulturne manifestacije, gostujuće pozorišne predstave, koncerti, revije…
Na tom istom brdu, pred obeležavanje jubileja 150 godina organizovanog turizma u Vrnjačkoj Banji, započeta je i realizovana izgradnja kaskadnih vodopada i novih pešačkih staza po idejnom rešenju magistra umetnika Blagoja Dimića. U vreme novogodišnjih praznika, što je i vreme naše posete Vrnjačkoj Banji, ovde se nalazi velika okićena jelka. I ona je simbol Banje, jer su ukrasi na granama flašice vode „Vrnjci“, koja se eksploatiše baš sa izvora Vrnjačke Banje.
Šetnja promenadom je šetnja istorijom. Veliki je broj objekata koji su zadržali svoju autentičnost i starinski šarm. A sa zgradama se nižu i priče koje su gradile istoriju Vrnjačke Banje. Pa tako možete naići na Vilu Snežnik, nekadašnjeg naziva Vila Servo Mihalj, u kojoj je boravila Desanka Maksimović, uvek u sobi broj 103. U Banji je drugovala sa Nadom Ažić, unukom Hadži Jefimija Popovića koji je prvi spakovao u nekoliko krčaga tople vode i poslao ih baronu Herderu na analizu davne 1834. godine.
Ili možete zastati pred hotelom Promenada (nekada nazivanom Vila Turkulović, a posle Drugog svetskog rata Vila Partizanka) ne znajući da je on tunelom povezan sa malopre pomenutim Crkvenim brdom. Tuneli su građeni tokom Drugog svetskog rata kao sklonište nemačkog Glavnog štaba za jugoistok. I danas izgledaju isto kao i pre više od 70 godina. Lepa vest je da će se u turističkoj ponudi Vrnjačke Banje uskoro kao atrakcija naći i Lerov tunel. To će tek biti poseban doživljaj!
U hotelu Promenada, koji je danas u vlasništvu MUP-a, osmišljen je Desant na Drvar ili operacija „Konjićev skok“. Uprkos velikom broju angažovanih jedinica, operacija nije uspela. Tito je sa pratnjom, pobegao Nemcima pred nosom.
Vrnjačka Banja je, naravno, jedno od onih mesta koje je imalo vilu u kojoj je odsedao Tito i koja je prema saznanju ovdašnjih hroničara sačuvala sve autentično. U ovom trenutku ona nije turistički valorizovana, a kao i sve u vezi sa Titom, sigurno bi privukla veliki broj posetilaca.
Pored Trga kulture, podno Crkvenog brda, Vrnjačka Banja ima i Zamak kulture. Zamak kulture je Zamak Belimarković, letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, visoke vojne i političke ličnosti Srbije 19. veka. Belimarković je obavljao brojne funkcije: bio je upravnik varoši beogradske, upravnik Topolivnice, ministar vojni, ministar unutarnjih dela, zastupnik ministra građevina i namesnik za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovića. Upravo je njegova odluka da ovde u Vrnjcima sagradi vilu 1888. godine uticala na to da i drugi viđeniji ljudi tog doba odluče da učine isto.
Ovo je jedna od građevina u Vrnjačkoj Banji koja ostavlja bez daha, rađena po uzoru na italijanske i poljske zamkove. U trenutku naše posete u Zamku kulture se nalazilo nekoliko izložbenih postavki: o lokalitetu Lađarište (praistoriji Vrnjaca), Vasi Popoviću (ratnom fotografu i inženjeru), o kulturi sećanja „Nostalgija – put za Narniju“ i izložba Zabava i karnevali (nama posebno zanimljiva).
Izložba je rađena u okviru projekta Ministarstva kulture i obeležavanja Međunarodnog Dana evropske baštine na temu: Zabava i karnevali – slobodno vreme kroz vreme Vrnjačke Banje. Upravnik Zamka kulture, gospođa Jelena Borović Dimić, deli sa nama priče o provođenju slobodnog vremena u prošlosti: „Ono što je bilo osnovno između dva pijenja vode, to je bila šetnja uređenim parkom. U centralnom delu banje nalazio se muzički paviljon, a u drugom delu parka se nalazio natkriveni prostor, muzička školjka. Tokom dva meseca nekadašnje letnje sezone dolazio je simfonijski orkestar i svirao uglavnom klasičnu muziku.“
Pre rata u Vrnjačkoj Banji su organizovani različiti kermesi pod maskama, pa ne čudi što se baš ovde organizuje i jedan od najlepših karnevala u Srbiji, s obzirom na toliko godina dugu istoriju balova.
Vrnjačka Banja – Ovde se zabavlja!
Vrnjački karneval je najveća manifestacija u Vrnjačkoj Banji. Vrnjačka Banja je, što je neuobičajeno za banju 19. veka, jedan segment svog postojanja gradila na zabavama, balovima i karnevalima. Prvobitno su to bili kermesi i maskenbali u hotelima, uz posebna takmičenja u izboru najlepše maske. Prvi pravi ulični karneval održan je 60-ih godina 20. veka, ali je uspeh kakvom su se organizatori nadali, izostao.
Početkom 21. veka, tačnije 2005. godine održan je Prvi Vrnjački karneval, koji se sa uspehom održava i danas. Za datum održavanja je izabrana sedmica oko 14. jula – posebnog datuma u istoriji Vrnjačke Banje. Naime, 14. jul 1868. godine je važan datum za „Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo vruće vode u Vrnjcima“. Ovo društvo bilo je prva turistička organizacija na Balkanu!
Prvi Vrnjački karneval obuhvatao je više od 40 manifestacija iz oblasti kulture, sporta i zabave, a centralni događaj cele manifestacije je bila Velika međunarodna karnevalska povorka. Vrnjački karneval sada okuplja više od 200.000 učesnika i posetilaca iz zemlje i sveta.
♥ Naredni Vrnjački karneval se održava od 12 – 19.07.2020.
Za brojem posetilaca ne zaostaje ni LoveFest, događaj koji okuplja ljubitelje elektronske muzike i u potpunosti podmladi banju u prvim danima avgusta kada se održava. Mladi iz Srbije, regiona i Evrope, dolaze na jedinstveni festival ljubavi lociran u neposrednoj blizini centra, uz jezero.
♥ LoveFest 2020 se održava od 6. do 8. avgusta!
Pored ove ljubavne manifestacije, u Vrnjačkoj Banji se na Dan zaljubljenih (Dan svetog Trifuna) održava manifestacija „Poljubi me“ na mostu ljubavi. To je jedinstveno takmičenje parova u najdužem poljupcu. Rekord manifestacije iznosi 1 sat 20 minuta i 34 sekunde.
♥ Za sve one koji su takmičarski nastrojeni i vole da pomeraju granice i obaraju rekorde, manifestacija „Poljubi me“ će ponovo biti održana 14. februara 2020. godine!
U čast Desanke Maksimović, česte i drage gošće Vrnjačke Banje, ovde se održava manifestaciju pod nazivom „Na Desankin dan“. Naime, na dan rođenja Desanke Maksimović, na Mostu ljubavi, održava se tradicionalna pesnička svetkovina. Čuvena pesnikinja je dolazila u Vrnjačku Banju na Mitinge poezije, a sala nekadašnjeg Termalnog kupatila, sada u vlasništvu Merkura, je sa svojih 400 mesta bila mala da primi sve koji su želeli da je čuju. Organizatori su dva velika zvučnika, sa zvukom iz sale, postavili na prozore kako bi i svi gosti u parku mogli da slušaju njenu poeziju.
♥ Za sve ljubitelje poezije, manifestacija „Na Desnakin dan“ biće održana 16. maja 2020. godine.
Dani Danila Bate Stojkovića svake godine se organizuju sredinom avgusta, tačnije u periodu oko 11. avgusta, kada je dan rođenja glumca. Svoje sećanje na Batu Stojkovića Vrnjčani su ovekovečili na Letnjoj pozornici gde je 2010. otkrivena spomen ploča ovom glumcu. Sama Letnja pozornica od te godine nosi njegovo ime. Program manifestacije obuhvata reviju filmova u kojima je igrao Bata Stojković i pozorišne predstave i koncerte, a posetioci su prethodnih godina mogli da degustiraju i specijalitete Batine kuhinje ili da uživaju u večeri Batinih pesama.
♥ Dani Danila Bate Stojkovića će se održati u prvoj polovini avgusta 2020. godine!
Ljubitelji filma u Vrnjačkoj Banji mogu uživati i u Festivalu filmskog scenarija, jednom od najznačajnijih segmenata Vrnjačkih kulturnih svečanosti, koje traju 100 letnjih dana. Prvi Festival filmskog scenarija održan je od 15. do 21. avgusta 1977. godine i taj termin (sredina ili početak druge polovine avgusta) ostao je tradicionalan. Programi se održavaju u Amfiteatru na Crkvenom (Čajkinom) brdu. Pored zvaničnog takmičarskog programa, Festival filmskog scenarija ima i značajan prateći program: Simpoziju, Letnju školu filmske dramaturgije i Letnju školu filmske kritike.
♥ Očekujemo objavljivanje datuma održavanja Festivala filmskog scenarija 2020. Biće kao i uvek do sada polovinom avgusta.
Vrnjačka banja ima i Međunarodni festival klasične muzike „Vrnjci“ koji se održava u drugoj polovini jula u Zamku kulture. Pored koncerata vrhunskih majstora, posetioci mogu u danima festivala mogu da vide muzičke filmove, upoznaju se sa graditeljima instrumenata, prisustvuju promociji muzičkih knjiga. U okviru pratećih programa se organizuju izložbe posvećene promociji muzike, promociji nasleđa Vrnjačke Banje i nasleđa Srbije. Posebna vrednost ovog festivala je i što gostujući kompozitor festivala komponuje i ostavlja bar jedno delo posvećeno Vrnjačkoj Banji. Umetnički direktor festivala je Uroš Dojčinović, poznati srpski kompozitor, muzikolog i pedagog.
♥ Međunarodni festival klasične muzike „Vrnjci“ održaće se od 20 – 30. jula 2020. godine!
U Vrnjačkoj Banji se u prvoj polovini aprila održava i manifestacija „Zlatne niti“, sajam narodnog stvaralaštva, prela i posela sa posebnim segmentima: domaća radinost (tkanje, vezenje, heklanje), kulinarstvo (tradicionalna jela i običaji), pripovedanje (izvorno stvaralaštvo sa pesmom i igrom) i defile učesnika u narodnoj nošnji na trgu u Vrnjačkoj Banji.
♥ Očekujemo objavljivanje datuma održavanja manifestacije „Zlatne niti“ 2020.
Teško je pobrojati sve manifestacije koje se održavaju u Vrnjačkoj Banji. Poznate su još i Međunarodni bridž festival – Memorijal „Đorđe Dunjić“ koji se održava krajem aprila i početkom maja, Festival cveća i hortikulture krajem aprila ili početkom maja, Dani etnološkog filma u junu, Dani arheološkog filma u julu, Festival meda koji se održava svakog leta… Ponuda je raznolika i za sve je uzraste i interesovanja…
Vrnjačka Banja je oduvek bila centar dešavanja. Malo je poznato da je svojevremeno, za vreme stare Jugoslavije ovde počinjala i reli trka u okviru Nacionalne klase, pod nazivom Vrnjci – Poreč. U prvoj godini održavanja, 1976. godine pobednik trke je bio iz Vrnjačke Banje.
Popularne Igre bez granica, gostujući u Vrnjačkoj Banji 1990. godine su širom Evrope prenele lepu sliku o banji i celoj Srbiji. Iza njih je ostao Gočko, nasmejani vrabac da i dan danas seća na te lepe dane i pozdravlja sve goste banje.
Pod utiskom svega što smo videli, a na kraju ove priče o Vrnjačkoj Banji, možemo se pozdraviti onako kako su se nekada pozdravljali viđeniji ljudi u Srbiji: Vidimo se u Vrnjcima!
Kako ste se vi provodili u Vrnjačkoj Banji? Kakva sećanja nosite iz kraljevske banje?
♥ Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama!
