in

Kad god došli, dobrodošli u Novi Bečej!

novi becej manifestacije

Da je ova godina bila drugačija Novi Bečej bismo posetili krajem avgusta kada se tradicionalno održavaju Velikogospojinski dani, odnosno Gospojina, najveća manifestacija u lepoj varoši pokraj Tise.

Epidemiološka situacija i otkazivanje događaja, naterali su nas da budemo strpljivi i posetimo neko drugo dešavanje. Čim su to uslovi dozvolili, to smo i učinili. Povod za posetu Novom Bečeju bio je Dan otvorenih vrata u najvećem industrijsko-tehničkom muzeju u Evropi, Muzeju traktora Žeravica.

“Zalazak u svitanju” i ove godine u Muzeju Žeravica

Muzej Žeravica u Novom Miloševu, u opštini Novi Bečej, drugog vikenda septembra obeležava svoj dan. Tada se održava manifestacija “Zalazak u svitanju” koji posetiocima, pored standardnog obilaska muzeja, nudi posebne doživljaje – defile starih traktora, pokretanje parne mašine i simulaciju vršidbe žita.

Stalnu postavku muzeja započeo je Milivoj Žeravica sedamdesetih godina prošlog veka, a nastavio njegov sin Čedomir, koji i dan-danas nabavlja eksponate koji sećaju na davna vremena. U muzeju u ovom trenutku ima više od 10.000 najrazličitijih eksponata! Posebnu vrednost predstavlja činjenica da su gotovo sve mašine ovde u funkcionalnom stanju.

U Muzeju Žeravica nalazi se više od 150 traktora (na slici desno je najstariji sačuvani traktor u Srbiji!)

Centralno mesto u kolekciji Muzeja Žeravica zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki „Hart-Parr 30“ iz 1920. godine koji je i dalje u radnom stanju!

Pored traktora, ovde se mogu videti i parne mašine, vojni i civilni oldtajmeri, motocikli, ali i značajna kolekcija radio, foto i tv aparata. Ulazak u muzej predstavlja svojevrsni vremeplov – popnete li se na sprat za tili čas se možete naći u staroj osnovnoj školi ili u radionici nekog zanatlije okruženi alatima i električnim uređajima.

Bogata zbirka Muzeja Žeravica

Vršidba žita i defile starih traktora su izostali iz ovogodišnje manifestacije, ali oduševljenje posetilaca muzejem Žeravica, nije.

Čak i oni koji se ne razumeju u poljoprivrednu mehanizaciju, traktore, kombajne i priključne mašine, neće ostati ravnodušni na veliku i bogatu zbirku na kojoj mogu pozavideti slični muzeji u velikim svetskim metropolama.

Nedostatak izložbenog prostora uslovio je to da se veliki deo eksponata nalazi u samom dvorištu muzeja, kao i da je nedovoljno prostora posvećeno dvema dodatnim muzejskim celinama – sećanju na proslavljenog košarkaškog trenera Ranka Žeravicu i priču o čuvenom dvostrukom agentu Dušku Popovu.

Tajni agent iz Novog Miloševa

Priča da je čuveni agent 007 Srbin, dugo već privlači veliku pažnju. Sa razlogom je posetiocima neobično da je deo muzeja u Novom Miloševu, 20 km od Novog Bečeja posvećen planetarno poznatom agentu. Ipak, izložene fotografije i isečci iz novina, jasno ukazuju na to da je Jan Fleming u Dušku Popovu pronašao inspiraciju za stvaranje lika Džejms Bonda.

Duško Popov je agent 007

Veruje se da je “Kazino Rojal” u potpunosti predstavio život Duška Popova, vrsnog špijuna i boema, agenta koji je bio poznat po svom načinu života, ali i velikom broju žena sa kojima je bio tokom svojih misija. Duško Popov (rođen 1912. godine u Novom Miloševu) živeo je na relaciji London-Lisabon, bio je trostuki tajni agent (radio je za nemačku obaveštajnu službu, za MI6 – britansku obaveštajnu službu, ali i za jugoslovensku stranu). Do izdavanja knjige, sedamdesetih godina prošlog veka niko i nije znao čime se bavio, čak ni njegova porodica.

Zanimljivo je da se svake godine u Novom Miloševu okupljaju članovi familije Popov u želji da sačuvaju i dopune porodično stablo. Skupu je nekoliko puta prisustvovao i sin Duška Popova, Marko Popov, koji sa porodicom živi u Francuskoj.

Tolstojeva kuća – kuća koja će biti muzej

Nije samo priča o čuvenom Džejms Bondu deo prošlosti Novog Bečeja.

Posebnu pažnju privlači i rusko nasleđe na ovom prostoru. U periodu između dva svetska rata, nakon Oktobarske revolucije, u Srbiji su pribežište pronašle brojne ruske porodice.

Jedna od njih je porodica Tolstoj – unuci čuvenog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, Ilija i Vladimir. Po dolasku u Srbiju, Iliju je put odveo u Beograd, dok se drugi unuk Vladimir nastanio baš u Novom Bečeju. Tu je živeo do 1945. godine, tu su rođeni i njegovi sinovi Oleg i Ilija.

Kuća u kojoj su nekada stanovali potomci Lava Nikolajeviča Tolstoja danas je u vlasništvu porodice Becsei. Na to vreme i slavno nasleđe seća bista Tolstoja pronađena na samom ulazu u kuću.

Tolstojeva kuća u Novom Bečeju

Novi vlasnici Tolstojeve kuće istrajni su u nameri da očuvaju sećanje na slavnu prošlost i naprave muzej dostupan svima.

Očekuje ih veliki rad i trud da sve planove realizuju. I Tolstoj je govorio “dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme”. Iz državne dume Ruske federacije obećali su pomoć u prikupljanju arhivske građe čiji se deo nalazi u privatnoj arhivi.

Za sada se kao posebna atrakcija Tolstojeve kuće izdvojio ljubavni bunar na kom su se pred povratak u rodnu zemlju Vladimir i njegova supruga zakleli na večnu ljubav. Bunar, kaže legenda, donosi sreću svima onima koji za ljubavlju tragaju, kada se nad njim umiju i malo vode popiju.

Tisa je najveći dar

Reka Tisa je od posebnog je značaja za Novi Bečej. Tisa je žila kucavica, na njoj i oko nje se sve događa. Ovde se šeta, odmara, plovi, peca, ruča, zabavlja, na Tiskom keju se održavaju manifestacije…

Tiski kej u Novom Bečeju nosi epitet najlepšeg keja u Srbiji (a i šire)! Uverili smo se da se posebna pažnja pridaje njegovom uređenju i svakodnevnom održavanju.

Ipak, malo ko zna da je krajem 19. veka Novi Bečej umalo ostao bez (živog toka) Tise!

Davne 1889. godine delegacija koja je u Budimpešti branila interese tada turskog Bečeja, a danas Novog Bečeja uspešno je izmenila tok istorije i omogućila da ovo naseljeno mesto i dalje ima živi tok Tise uprkos već donetim planovima koji su predviđali njegovo odsecanje.

Delegacija koju su činili teolog dr Jene Sentklarai, kraljevski javni beležnik Ištvan Ištvanfi i Aladar Tosegi, sreski lekar zadužili su sve one koji od tada do danas žive u varoši kraj Tise.

Tako je Novi Bečej ostao na Tisi, za razliku od mnogih mesta u Vojvodini koji imaju tzv. mrtvu Tisu ili Staru Tisu – stare tokove reke.

Stari grad na Tisi

Novi Bečej ima svoj Stari grad. Kao tipičan srednjovekovni grad, tvrđava “Stari grad” podignuta je na vodi između 1300. i 1320. godine. Planovi tvrđave se danas nalaze u bečkom arhivu, dok se pokraj Tise mogu videti ostaci nekadašnjeg utvrđenja.

Čuveni otomanski pisac Evlija Čelebija, bio je oduševljen i tvrđavom i Novim Bečejem, pa je zapisao sledeće:

Tvrđava se nalazi na obali reke Tise. To je malo, ali lepo utvrđenje, sagrađeno od cigle. U obimu obuhvata ukupno pet stotina koraka. Kroz gradski opkop protiče reka Tisa. Ima jednu kapiju koja vodi na pristanište i drugu koja vodi na drum. Na pristaništu postoji jedan han, pedeset magacina, dobra džamija koja je prepravljena od neke crkve, jedna medresa, tri osnovne škole, jedina tekija, jedan hamam četrdeset dućana i oko stotinu potleušica, pokrivenih ćeremitom i trskom. Blagodareći velikom pristaništu, stanovnici su većinom trgovci solju i ribom. Jako su bogati i gostoljubivi ljudi i prijatelji stranaca. Većinom su hadžije. Svi nose krajišničke kalpake i odeću. To je vrlo prijatna i bogata varoš (kasaba). Ima vrlo mnogo vinograda i bašča.

Ostaci nekadašnjeg utvrđenja u Novom Bečeju

Tvrđava – Stari grad, minirana je tri puta: prvi put početkom 18. veka, nakon Karlovačkog mira, potom srpsko-turskim dogovorom dvadeset godina kasnije i poslednji put početkom 20. veka zbog korekcije vodotoka.

Iskopavanja i istraživanja su pokazala da su postojale tri faze u razvoju grada: mađarska, srpska i turska faza. Nedavno nađen turski pečak za overu dokumentacije predstavlja najvredniji eksponat ovog lokaliteta. Pečat će biti restauriran i uskoro izložen.

Istoričari su uz pomoć ronilaca (jer se pored ostataka tvrđave sa dve kule na kopnu, deo utvrđenja nalazi pod vodom) pronašli dve kule u vodi, pristanište za brodove i ulaz u tvrđavu sa reke.

Biće ovo posebna atrakcija Novog Bečeja kada se završe istraživanja i napravi rekonstrukcija tvrđave!

Najveći dvorac u Vojvodini – dvorac Karačonji

Novi Bečej je prepun zanimljivih priča. Ovde se nalazi dvorac Karačonji, najveći dvorac u Vojvodini!

Sagradio ga je sredinom 19. veka vlastelin Laslo Karačonji. Pred kraj Prvog svetskog rata porodica Karačonji napušta dvorac, a u toku raspada Austrougarske dvorac biva opljačkan i ostavljen bez inventara.

Dvorac Karačonji

Od tada do danas dvorac je imao nekoliko namena. Od 1938. godine u dvorcu je bila osnovna škola, a dok je Banat bio pod nemačkom okupacijom ovde je bila smeštena duševna bolnica. Nakon rata u njemu se nalazio prvo Dom za decu bez roditeljskog staranja, pa Dom za besprizornu žensku omladinu, a od 1960. godine ponovo osnovna škola. Od 1980. godine u dvorac se uselila fabrika hemijske industrije koja je ovde bila do odlaska u stečaj, 2000. godine.

Već dvadeset godina dvorac je bez namene. U dvorištu ovog zdanja pronađena je termalna voda, pa se sa pravom očekuje da će budući investitor od ovog prostora napraviti elitno banjsko lečilište.

Katoličko groblje u Novom Bečeju

Čak i groblje u Novom Bečeju ima svoju posebnost.

Na katoličkom groblju u Novom Bečeju nalazi se kapela porodice Pulai sagrađena krajem 19. veka. Kapela je deo kalvarije koja se sastoji od 14 kapelica u kojima su tehnikom reljefa prikazane Hristove muke.

Kalvarija predstavlja mesto katoličkog hodočašća, a 14 kapelica (stacija) prikazuje stradanje Hristovo, od hapšenja, suđenja, bičevanja, razapinjanja do skidanja sa krsta.

Novi Bečej ima katoličko groblje sa retkim primerom očuvane kalvarije

Ovo je redak primer očuvane kalvarije kakvih je nekad bilo širom Vojvodine.

Više nije ni retko ni neobično ići u turističke posete grobljima. Na gradskim i mesnim grobljima gde su sahranjivani najznamenitiji meštani, neretko se okupljaju radoznali ne bi li saznali nešto više o kulturnoj i umetničkoj baštini i istoriji ljudi i mesta.

Slana štrudla prepodne, a slatka popodne

Obilasci mogu da umore. Valja sesti, nešto slatko pojesti i obnoviti energiju.

Iako kažu da je štrudla nemački specijalitet, u Banatu su ga prisvojili kao svoj.

Pored toga što je nemoguće zamisliti nedelju bez slane štrudle prepodne i slatke popodne, ovde se održava i nadaleko poznata Štrudlijada.

Da je bilo moguće, ove godine bi se Štrudlijada u Novom Miloševu održala dvadeseti put!

Udruženje Kolo srpskih sestara, organizator je Štrudlijade, a pored priče o štrudli neguje i čuva recepte svega onog što se u Banatu oduvek spremalo (sokovi, sirupi, džemovi, pekmezi).

Na Štrudlijadi se može probati čak 15 različitih vrsta štrudli. Najviše se prave one koje se najviše i traže, a to su štrudle sa makom, orasima, višnjama i slanim i slatkim sirom.

Sladokusci rado probaju i štrudle sa lešnicima, bademima, suvim grožđem, cimetom, jagodama, malinama, džemovima…Prošle godine je pravljena i štrudla sa ludajom (bundevom).

Na Štrudlijadi se domaćice takmiče za najbolju štrudlu, ali mogu se takmičiti i posetioci i to u brzom jedenju štrudli.

Zato je Štrudlijada najslađa manifestacija u opštini Novi Bečej!

Manifestacija u Novom Bečeju ima tokom cele godine!

Najviše pažnje privlači najveća zabava pored reke – Velikogospojinski dani ili Gospojina koja zahvaljujući uvek atraktivnom programu svake godine okupi više od 200.000 posetilaca.

Za ljubitelje prirode, nezaobilazna je poseta Novom Bečeju tokom cvetanja Tise na manifestaciji “Kada Tisa cveta”.

Turistička organizacija Novi Bečej ima sve informacije o manifestacijama
(posetite ih na adresi Tiski kej bb)

Za ljubitelje istorije, pored “Zalaska u svitanje”, organizuje se “Srednjovekovni piknik na Arači“, gde se pored takmičenja u kuvanju, održavaju i viteške borbe na prostoru srednjovekovne crkve Arača, bisera banatske ravnice.

I ljubitelji gastronomskih manifestacija imaju izbor: pored Štrudlijade, mogu posetiti Novi Bečej leti u vreme održavanja manifestacije “Opasuljivanje” (na takmičenju u kuvanju pasulja) ili zimi na zimskom ribolovu uz tradicionalni vojvođanski svinjokolj na manifestaciji “Manić Tisa 63”.

U Novom Bečeju je još mnogo toga lepog. Svratite ako vas put nanese ovuda ili još bolje sa namerom posetite ovu varoš pokraj Tise!

Divni i gostoprimljivi ljudi odavde poručuju: Kad god došli dobrodošli!

♥ Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama!

Written by Events in Serbia

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

festival interfest i ukusi vojvodine u novom sadu

Interfest i Ukusi Vojvodine na Ribarskom ostrvu od 10. do 13. septembra

festival srpskog filma fantastike 2020

Festival srpskog filma fantastike od 15. do 18. oktobra