Kako je to biti Nušić na Nušićijadi

U susret ovogodišnjoj Nušićijadi imali smo priliku da razgovaramo sa Milanom Milosavljevićem, glumcem Pozorišta na Terazijama, ostvarenog u brojnim televizijskim i pozorišnim ulogama, ali posebno prepoznatljivog po ulozi Branislava Nušića koju igra tokom ivanjičkog festivala humora.

Kako ste postali Nušić? – prvo je što smo pitali.

Ulogu Nušića na Nušićijadi igram od 2010. godine kada je festival obnovljen. Nekadašnja Nušićijada (od 1968. do 1972.godine) imala je svog Nušića, kojeg je igrao Ljuba Didić, takođe glumac Pozorišta na Terazijama.

Organizatori su bili u potrazi za glumcem koji bi igrao tu ulogu i pitali me da li bi prihvatio da uradim nešto na imidžu kako bi fizički više ličio na njega. Zahvaljujući brkovima i nosu, već sam na njega likom podsećao. Od šminkerki u pozorištu potražio sam savet kako da „pojačam“ obrve da budu gušće, pa smo i za to pronašli rešenje.

Dugo sam gledao spomenik Nušiću na Trgu Republike kod Staklenca. Uz kaputić, cilindar, štap… Počeo sam da ličim na Nušića.

Bavili ste se Nušićem spolja, a iznutra?

Ja sam došao kao komičar u Pozorište na Terazijama, pa je i ta uloga Nušića bila nekako logična i prirodna. Raspitao sam se naravno i o njegovom životu i delu.

Pre nego što sam prihvatio angažman za „Nušićijadu“ pitao sam se da li je uloga koju su mi ponudili prikladna za jednog glumca. Pa sam jedno vreme razmišljao kako me svi stavljaju u lik Branislava Nušića. Pa šta, pomislio sam onda, pre su me stavljali u ulogu portira, jer sam u tri serije Siniše Pavića igrao samo portire. Kada me neko vidi, pita me: Jel imaš sobu?

Sada me pitaju kada će Nušićijada!

Iskreno govoreći mene 90% kolega zove Nušić.

Lepo je kada te ljudi prepoznaju. Uostalom, to zanimanje si izabrao, radi kako treba da se radi.

Igrati Nušića je i velika odgovornost

Nušić je bio jedno veliko čudo, jedna velika zagonetka. On se svačim bavio. Pored ostalog, režirao je kraljevo venčanje, bio je jedan od inicijatora izgradnje Paviljona Cvijete Zuzorić, organizovao je prvi novinarski bal na Adi Ciganliji…

Nušić je neprevaziđen. Ući u njegov mozak i njegov način razmišljanja, to nije ni malo lako.

Kako se pripremate za Nušićijadu?

Za ovu ulogu treba biti u sjajnoj fizičkoj kondiciji. Ja sam u tih nekoliko dana u kostimu Nušića od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati, pređem i po nekoliko desetina kilometara dnevno, jer se tokom Nušćijade na svakom ćošku nešto dešava. Treba stati sa svakim i porazgovarati, slikati se, popiti…

Kakav je Vaš utisak o Nušićijadi, kako se festival razvijao od kada je obnovljen?

Krenuo je urnebesno, sa puno entuzijazma i energije! Kao i u svemu, nije lako zadržati taj duh sve vreme, menjaju se ljudi, jedni dođu, drugi odu, a i političke prilike su takve, dođe jedna vlast pa se meša, dođe druga vlast, pa se i ona meša…

Ono što smatram najvažnijim da je festival ostao dosledan sebi. Dobio je brojna velika i važna priznanja, svrstan je među najbolje evropske festivale, a od strane Turističke organizacije Srbije proglašen i jednim od pet najboljih festivala u Srbiji…

Ovo je festival svih Ivanjičana i ljudi koji u Ivanjici žive i svi u njemu učestvuju.

Kako je u Ivanjici kada ste vi na vlasti?

Pa pomalo brinem za vlast.  Mi ni jednog predsednika nismo mogli da trpimo 12 godina.

Ljudi tih dana kada sam gradonačelnik, bukvalno shvataju da ja imam vlast i da mogu da im pomognem. Prilaze i požale se na svoje probleme. Evo jedne anegdote:

Izlazim iz hotela. Jedan čovek za mnom viče: „Gradonačelniče, gradonačelniče! Slušaj, pričao sam i Zoriću i Lazoviću i svim prethodnim predsednicima opštine. Gre’ota da se brukamo ovde u Ivanjici, kada ideš ovim šetalištem pored Moravice dođeš do zgrade invalida, tu skrećeš na glavnu ulicu i ta staza se nastavlja dalje, a tamo nacrtala neka dečurlija kukasti krst. Pet godina ja vičem, tuda prolazi narod, daj da se to prekreči…“

Saslušam ga ja, vidim prolazi jedan momak tu, viđao sam ga u opštini. Kažem mu: „Dođi sine, jel čuješ ovog čoveka, čuješ kako imamo problem? Trebalo bi to da se prekreči, ako znaš ti nekog ovde, pitaj…“

Mladić na telefonu, samo usput u brzini reče: „Dobro, dobro…“

Rekoh ja čoveku: „Biće, završićemo to nekako…“

I odem ja u grad, za svojim obavezama…

Vraćam se posle par sati. Pred hotelom, čovek prilazi, hvata me za ruku, ljubi mi ruku, viče: „Pa ja sam rek’o, samo ti možeš to da rešiš.“

„Šta je bilo?“ – pitam ga zbunjeno.

„Ja bio malopre, sve prekrečeno!“ – reče čovek ushićeno.

Ja od svih ljudi, pogodio direktora komunalnog preduzeća da mu taj problem prenesem!

Eto, tako Nušić rešava probleme kada je na vlasti.

Šta vidite kao najveću vrednost Nušićijade?

Najveća vrednost festivala su deca. Deca se kroz Nušićijadu upoznaju sa delom Branislava Nušića.

Pravljena je pre nekog vremena anketa kod spomenika Nušiću na Trgu Republike, pitali su prolaznike da li znaju ko je to. Kakvih je tu odgovora bilo: Jova Zmaj, Đura Jakšić… Eto, upravo to govori toliko toga o nama, o pismenosti, o znanju.

A u Ivanjici? U Ivanjici nema deteta koje ne zna bar jedno Nušićevo delo, čitaju Nušića, ne može ni da se desi da ne znaju kako izgleda. Na Nušićijadi se održava veliki broj dečijih predstava i programa i stalno se pominje ime Branislava Nušića, na kraju i festival nosi ime po njemu.

Nušićijada ima i svog malog Nušića – tu ulogu sa ponosom nosi Petar Golubović.

I činjenica da su Ivanjičani uspeli da sprovedu u delo ideju da se očuva sećanje na Nušića je velika vrednost.

Ivanjica godinu ne meri od prvog do prvog januara nego od Nušićijade do Nušićijade. Pa i prošle godine kada Nušićijada nije održana, obeležili smo je na neki način prošetavši gradom.

Zbog epidemiološke situacije, ove godine je program donekle izmenjen, zar ne?

Koncerti koji su otkazani i nisu Nušićijada. U programu je ostala suština.

Mi smo se takmičili u masovnosti festivala, ali zašto? Pa i ne treba da bude masovno. Program je sadržajan i kvalitetan i privući će prave ljude. Nušićijada nije uporediva sa drugim manifestacijama i ne treba da se stopi sa njima.

Ne može se ni opisati taj doživljaj koji imate kada ste na Nušićijadi. Svi u organizaciji smo se od samog starta trudili da u gradu napravimo atmosferu sa početka 20 veka.

Grad vrvi od mladosti. Oni koji ne žive u Ivanjici, već su zbog studija ili posla u Beogradu, tada dolaze i povedu svoje drugare. Kada dođe Nušićijada sve je u gradu puno.

Kako će izgledati program ovogodišnje Nušićijade?

Ja sam mahom zadužen za pozorišne programe. Trudili smo se za ovih 12 godina da na Nušićijadi budu zastupljena sva Nušićeva dela koja se igraju, odnosno da uvek bude neko delo koje nije do sada izvođeno. Nušić se igra širom Srbije, ali uvek je pitanje kvaliteta. Želja nam je da se na Nušićijadi igraju najbolje predstave.

Imali smo do sada tri izvođenja „Gospođe ministarke“, pa „Sumnjivo lice“, ali „Autobiografiju“ do ove godine nismo imali. Ove godine sa tom predstavom na Nušićijadi gostuje Srpsko narodno pozorište. Oni izvode zanimljivu predstavu – mogu reći da je to „Autobiografija“ u kabaretskom smislu, odlična predstava koja je sjajno prihvaćena širom Srbije i Mađarske gde su je igrali.

Biće tu i predstava „Ženidba“, Prištinskog narodnog pozorišta sa sjajnim Milanom Vasićem u glavnoj ulozi.

Ove godine se organizuje i tribina o „Retorici“ Branislava Nušića, na kojoj će biti profesori iz Banjaluke i Beograda. To je naučni ugao Nušićevog rada i ono što želimo da potenciramo na festivalu.

Uveče je naravno, zabava za narod.

Zašto treba posetiti Ivanjicu i Nušićijadu?

Ja sam Ivanjicu zavoleo, to je grad divnih ljudi. Svi su gostoprimljivi i druželjubivi.

Nušićijada je lepa stvar za Ivanjicu i u turističkom i u kulturnom smislu.

U Ivanjici toliko toga imaju da pokažu. Išao sam i na odmor u Ivanjicu, penjao se na Mučanj, pešačio, uživao u čistom vazduhu i cvrkutu ptica.

Ovde narod voli kafanu i druženje. Svaka kafana ima živu muziku, svi vole da se zabavljaju.

Na Nušićijadi do sada nije bilo fajronta i uvek je bila zdrava atmosfera. Nikada nikakvog problema, svađa, tuča… Sećam se prve godine kada sam došao. Dva sata iza ponoći, muzika je svuda. Odjednom izlete jedan iz kafane, pa drugi, treći… Pomislih sada će neki problem da izbije. Izlete harmonikaš za njima, počeše ljudi da izlaze i iz drugih kafića, napravi se časkom kolo, njih stotinjak na ulici, uz tri harmonikaša igraju…

Eto takva je zabava u Ivanjici i na Nušićijadi.

---

Dok sa lakoćom priča o Nušićijadi Milan Milosavljević znatno skromnije priča o sebi.

Kaže: „Nisam ja tu da pričam šta sam uradio. To treba drugi da pričaju.“

Ipak kroz razgovor saznajemo da je pored uloge Nušića, posebno ponosan i na ulogu Lojka Zobara u predstavi „Cigani lete u nebo“, kao i ulogu čistača u manastiru u predstavi „Glorija“ Ranka Marinkovića za koju je, kako kaže, dobio jedan od najlepših komplimenata za glumu.

Ovaj intervju je urađen pred Nušićijadu 2021, a Milana Milosavljevića u ulozi Nušića možete videti u Ivanjici i ove godine od 26. do 28. avgusta.

Viđeni ste u Ivanjici! Viđeni ste na Nušićijadi!

Pogledajte program ovogodišnje Nušićijade 2022.

---

♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!