Events in Serbia
Kučevo, ušuškano između homoljskih i kučajskih planina, okruženo očuvanom prirodom, kao da je skriveno od sveta.
Još uvek nedovoljno poznato domaćim (i stranim) turistima, pravi je izbor za sve one koji tragaju za neotkrivenim, pitomim i lepim prizorima.
Posebna misija Kučeva i Kučevljana je očuvanje tradicije i običaja ovog kraja. Ovde se od 1968. godine održava jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije „Homoljski motivi“.
Homoljski motivi
Ovogodišnja manifestacija, 54. Homoljski motivi, održana je od 1. do 4. juna i obeležili su je brojni kulturni sadržaji. Glavni, a ujedno i završni dan manifestacije, počeo je defileom učesnika glavnim gradskim ulicama. Centralni deo programa, po tradiciji, bio je koncert narodnih umetnika održan na platou ispred Centra za kulturu.
Tradicija nalaže da goste i učesnike najpre pozdravi Vrhovni pastir. Ove godine to je bio dramski umetnik Lepomir Ivković koji se okupljenima obratio sledećim rečima:
Uvaženi domaćine, dozvolite mi da reč moja u ovoj pozdravici bude hvala za praznik ovaj, da bude reč radovanja na množini u kojoj ste sa nama. Vazda takvi bili i tako se ophodili!
Nakon govora i zvaničnog otvaranja manifestacije, na bini su se redom predstavljali članovi kulturno-umetničkih društava sa svojim specifičnim pesmama i igrama. Sviranje na list i kolo na štulama, koji su privukli najveću pažnju, samo su neki od motiva po kojima se prepoznaje homoljski kraj i ova manifestacija.
Pored članova Folklornog ansambla Centra za kulturu, ove godine se predstavio veliki broj članova kulturno – umetničkih društava: KUD „Voja Čurić“ iz Kobišnice, KUD „Teodora“ iz Niša, KUD „Branko Olar“ iz Slatine, KUD „Ilinsko vrelo“ iz Ilina, KUD „Vuk Stefanović Karadžić“ Stamnica, KUD „Štule“ Voluja, KUD „Rusaljka“ iz Duboke, KUD „Neresnica“, kao i solisti i ansambli sa teritorije opština Negotin, Bor, Boljevac i Kučevo.
Prethodne večeri, u petak 3. juna u Kučevu je gostovao ansambl „Kolo“, jedan od najznačajnijih čuvara naše tradicije i folklora. Više od 70 godina punili su koncertne dvorane širom sveta, imali više od pet hiljada koncerata i deset miliona gledalaca. Za gostovanje u Kučevu su pripremili poseban program, igre na koreografiju Olge Skovran, osnivača i direktora ansambla „Kolo“.
Pre samog koncerta održana je i promocija dvotomne monografije o Olgi Skovran, autorke Bogdanke Bobe Đurić. Dok su mediji širom sveta nakon gostovanja ansambla „Kolo“ imali samo reči hvale, nikada do sada, ni jedan red nije napisan o ženi koja je stajala iza svega toga, Olgi Skovran. Ovom monografijom ta nepravda je donekle ispravljena.
Glavni dan manifestacije Homoljski motivi obeležilo je i ispiranje zlata na reci Pek. Demonstracija ispiranja zlata je bez sumnje izazvala najveću pažnju.
Na pitanje ima li još uvek zlata u Peku, ispirač zlata i naš demonstrator kaže:
„Zlata ima svuda samo ga treba pronaći!“
Za znalce ovog zanata dovoljni su kramp, lopata, ispitak od crvene vrbe, lipe ili (u novije vreme) plastike, malo vremena i dobre volje.
Pored zlatnog Peka i ruke su ovde zlatne. Jedan od najposećenijih programa manifestacije su i „Zlatne ruke“, izložba starih zanata i narodnih rukotvorina, tradicionalnih specijaliteta, sira i meda homoljskog kraja. Ovde se mogla probati plašinta, specijalitet vlaške kuhinje ili saznati kako se pravi vurda, tradicionalno jelo istočne Srbije. Bilo je ovde svega: homoljskog sira, proje, kačamaka, sarmica i kiselog ovčijeg mleka…
Preko puta hotela Rudnik u centru grada, u okviru programa Homoljskih motiva posetioci su mogli da saznaju više o starim zanatima i da se u njima oprobaju. Šta je kaligrafija, kako se prave opanci, kako izgleda mozaik od zrnevlja (i štošta još) prezentovano je na ovom prostoru.
Deo programa Homoljskih motiva već 40 godina čine likovne izložbe umetnika, slikara i vajara Petra Anđelkovića. U ateljeu porodične kuće u Kučevu, umetnik lično dočekuje posetioce kao svoje goste i u predivnoj bašti predstavlja svoj dugogodišnji rad. Razgovara se uvek i na temu aktuelne izložbe. Ovogodišnja izložba pod nazivom „U slavu grobnice plave, srpske lepote i slave“ inspirisana je pesmom Milutina Bojića „Plava grobnica“.
Priređena je i izložba umetničkih fotografija „Povratak korenima i tradiciji“, autorke Milice Pudney, izložena u Domu za kulturu „Dragan Kecman“.
Šta videti u Kučevu?
Kratak vikend boravak u Kučevu tokom kojeg se posećuju Homoljski motivi, ne ostavlja mnogo prostora ni vremena da se poseti ovaj kraj onako kako to zaslužuje.
Evo nekoliko predloga šta videti u Kučevu:
Šetnja gradom
Umetnost je u gradu na svakom koraku. Grad je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, 2015. godine pokrenuo projekat „Kučevo putem murala“. Cilj projekta je bio da na odabranim lokacijama, na zidovima stambenih zgrada, privatnih kuća i poslovnih objekata u ulicama kojima prolazi magistralni put Požarevac – Kučevo – Majdanpek, budu naslikani murali. Teme murala su bile tradicija, znamenite ličnosti, običaji, prirodne lepote, dakle sve ono što je specifično i karakteristično za ovaj kraj.
Tako na primer, oni koji doputuju u ovaj grad autobusom, na zgradi preko puta autobuske stanice, ugledaće prvo mural Đorđa Marjanovića, najpoznatijeg Kučevljanina. Nedaleko odatle, na jednoj od zgrada nalazi se i mural Dragana Kecmana, poznatog slikara koji je u Kučevu živeo i radio. I tako redom, u šetnji gradom, možete naići na neobična umetnička dela.
Poseta vodenici
Stare vodenice sećaju na davna vremena. Jedna takva, nalazi se u Neresnici, 6 km od Kučeva. Vodenica još uvek radi, pa vodeničar ima puno posla, ali i strpljenja za radoznale turiste i njihova pitanja.
Obilazak vinarije i vinograda
U Neresnici ima i vinograda. Prvi zasadi su već dali vino. U bajkovitoj prirodi i uređenom prostoru za degustaciju, vina se mogu probati i kupiti.
Obilazak u pratnji vodiča: pećina Ravništarka
Pećina Ravništarka se nalazi u ataru sela Ravnište, oko 12 km od Kučeva. Ravništarka je jedna od najatraktivnijih pećina u Srbiji! Spada u red velikih pećina, sa turističkom stazom dužine 550 metara.
Postoje zapisi da je Ravništarku još 1894. godine posetio čuveni srpski geograf Jovan Cvijić i da je tada ušao u pristupačni deo pećine, za koji se danas zna da je samo ulazni deo (prvih 60 do 80 metara).
Ravništarka je zaista otkrivena skoro sto godina kasnije, 1980. godine, zahvaljujući dvojici radoznalih seoskih dečaka. Priču o njima i još mnoge druge zanimljive priče čućete ovde u pećini otkrivajući pećinski nakit koji je toliko različit od svega što ste videli do tada, da ćete biti prijatno iznenađeni.
Pećina Ravništarka je posebno bogata zidnim i tavaničnim nakitom. Videćete ovde pećinske bisere, pećinske poljupce, Labudovo jezero, Beli dvorac, Snežanin balkon i još mnogo toga. Na jednom mestu u pećini videćete ili viteza ili vraga (u zavisnosti od toga kakav ste čovek i kakve su vam namere)!
Od figura, posebno se izdvajaju Šarac Kraljevića Marka, Glavonje i Lepa Ravništarka, koja je ujedno i amblem pećine.
I izlazak iz pećine je posebna avantura. Uzani prolazi i slepi miševi uticaće sigurno na to da ova poseta ostane nezaboravna.
Najlepši pogled na Kučevo: Jelena stena
Pored Ravništarke posebna atrakcija u Kučevu je Jelena stena. U pitanju je uređeni vidikovac iznad grada, sa prelepim pogledom.
Jelena stena je i prirodno stanište jorgovana tako da je užitak još veći ako dođete kada cveta jorgovan. Od skora ovaj lokalitet je uređen. Izgrađen je letnjikovac, postavljene su klupe i stolovi. U smiraj dana ovo mesto obasjava svetlo sa obližnjeg krsta. Pogled sa Jelene stene je veličanstven. Doseže na istok do najviših vrhova homoljskih planina.
Obogatite duh, upoznajte tradiciju i običaje, obiđite nedovoljno istražene predele… Posetite Kučevo, bićete prijatno iznenađeni!
Pogledajte program Homoljski motivi 2023.
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!
