Events in Serbia
Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacije ICT Hub bio je večeras domaćin Fuckup Night događaja na kojem su se predstavila tri govornika sa svojim pričama o neuspehu kao sastavnom delu svakog poslovnog puta.
Ovaj tekst je posvećen utiscima sa predavanja koje je održao Živorad Žile Vasić, potpredsednik kompanije Delta Holding i najmlađi regionalni direktor InterContinental Hotel grupe, o neuspehu koji on smatra najvećim u svojoj dosadašnjoj karijeri.
Predavanje je započeo o tome kako ima sreću da radi u kompaniji u kojoj može sam da donosi odluke, što smatra izuzetno važnim. Činjenica da na menadžerskoj poziciji ne možete donositi odluke i za svaki postupak vam je potrebno odobrenje, posao čini značajno komplikovanijim.
Nastavlja dalje: „Ja imam sreću da sam 17 godina živeo u Americi. Otišao sam jako mlad. Ko se seća tih godina, zna da one nisu bile srećne. Razlog što sam ja otišao odavde je što su mi skinuli patike (devedesetih je što zbog nemaštine što zbog povećane stope kriminala u zemlji bilo često presretanje dece iz škole i skidanje patika, prim.aut.).“
Razlog što sam se vratio ovde 2008. godine, 17 godina kasnije, je što sam stvarno mislio da mogu da pomognem, da nešto promenim u ovoj zemlji.
Pre pet godina mu je dodeljena komplikovana i odgovorna uloga – potpredsednika Delta Holdinga, kao i regionalnog direktora Interkontinental grupe (u ovom trenutku zadužen je za hotele Interkontinental Bukurešt, Interkontinental Sofija, Porto Montenegro Regent, Crown Plaza Beograd, Interkontinental Ljubljana…). Ponosan je, kaže, na tu činjenicu, jer je do tog statusa došao znanjem.
Za razliku od mnogih koji danas promovišu da se do uspeha može doći samo celodnevnim, mukotrpnim radom, on ne veruje u 22 sata rada, već samo u znanje i neznanje. Ponekad je i pored znanja značajna i sreća i vera u uspeh. U biznisu postoje trenuci koji su jako povoljni za kompaniju, ali i oni drugi nepovoljni koji je čine manje uspešnom.
Nekad je potrebno kockati se i rizikovati da bi se došlo do uspeha.
„Moj neuspeh je vezan za jedan hotel na uglu Svetozara Markovića i Njegoševe“ – nastavlja svoju priču.
Po zatvaranju hotela Continental, pre renoviranja i otvaranja Crown Plaza hotela, rešeno je da se renovira i hotel Park. To je bio prvi projekat za koji je Vasić bio zadužen i gde mu je je data prilika da uradi šta god smatra da je potrebno. Priznaje da je bio uplašen, jer je znao da će upravo taj projekat da ga definiše u njegovom rastu u kompaniji Delta. Vođen svim onim što se dešava u Srbiji, iskustvima drugih, bio je, kako kaže, vrlo mikro orijentisan. Nije imao smelosti da u potpunosti uradi taj projekat onako kako je želeo, nego onako kako je mislio da će drugi da ga vide.
Ono što tada nije znao je da kada se nešto radi, treba da se radi potpuno, do kraja. Hotel je reonoviran i rebrendiran, dobio je lep kafić, divne sale i „vetar u leđa“ da postane mesto za uživanje u centru grada. U želji da uštedi novac za kompaniju, napravio je tada, kako kaže, tragičnu grešku.
„Uzeo sam nameštaj iz hotela Continental koji je bio na šestom, sedmom spratu, iz deluxe soba iz starog vremena i stavio ga u hotel Prag, misleći da će to biti dovoljno dobro. Hotel ima 129 soba i ta ušteda u renoviranju nije bila mala. Sada znam, da je renoviranje soba bilo potpuno, nove sobe bi donele mnogo veću prosečnu cenu i mnogo veći profit. Ja i dan danas patim za tim.“ – podelio je Vasić sa publikom.
„Moja najveća greška je bila što u tom trenutku, kada smo renovirali hotel Park, nisam imao dovoljno hrabrosti, plašio sam se za svoju poziciju, plašio sam se kako će ljudi koji me znaju da me vide, plašio sam se kako će ljudi iz grada da me vide, iako sam imao punu podršku da sve napravim kako želim. To je rezultiralo da hotel Park kroz sve ove godine izgubi mnogo novca. Ja sam svestan te greške mnogo više nego bilo ko drugi.“ – iskren je bio, što je propraćeno aplauzom.
Da može da vrati vreme, sada bi primenio 100% rekonstrukciju i hotel Park bi mogao da bude moderan gradski hotel poput hotela Indigo (hotel u Knez Mihailovoj koji se sada gradi, koji će biti deo Interkontinental grupe i čije otvaranje se očekuje naredne godine).
Podelio je još i to kako veruje da svako ima bar dve šanse koje će mu se ukazati u životu da bi uspeo. Treba ih prepoznati i iskoristiti. Svi tokom svog poslovnog puta imamo niz neuspeha i uspeha. Uspesi koje napravimo su najveći uspesi i oni nas definišu za ceo život.
Završetak predavanja je propraćen velikim aplauzom, publika je prepoznala otvorenost i iskrenost u ovom izlaganju. Upravo to je podstaklo i dalju interakciju sa prisutnima.
Dobro se dobrim vraća
Svoja iskustva o saradnji s Žiletom Vasićem podelila je i jedna od prisutnih, ispričavši priču o izazovima pred kojima se našla kao direktor jedne kulturne institucije u Beogradu dovodeći goste iz regiona. Iako se obraćala brojnim kompanijama i hotelima kako bi pronašla sponzorstvo za njihov smeštaj, niko nije imao sluha za kulturu. Osim Vasića, koji je tada odgovorio potvrdno. Gosti su bili smešteni u hotelu Park, prezadovoljni i boravkom i uslugom.
Vasić je iznenađen pričom, sa skromnošću odgovorio da veruje da se takve odluke i potezi uvek vraćaju, kroz pozitivan PR, kao što su se vratili večeras ovim podsećanjem.
Postavljeno mu je i pitanje da li je imao konsekvence zbog odluke o renoviranju kakvu je doneo i činjenice da kompanija nije zaradila onoliko novca koliko je mogla.
Vasić je pojasnio tada i način funkcionisanja kompanije Delta – predsednik kompanije gospodin Mišković donosi strateške odluke (da li se kreće u neki projekat ili ne), dok o ostalim odlukama (strateškim i operativnim) u okviru bilo koje članice grupe, odlučuje bord koji čini 5 ljudi.
„Nisam ja imao takvu konsekvencu, koliko mene izjeda i dan danas to što tada nisam napravio dobar potez“ – iskren je ponovo Vasić. „Mi smo sada pred prodajom hotela Park. Da je to renoviranje napravljeno u potpunosti, sada bi ga prodali za mnogo više novca. Nisam imao ni konsekvencu da je neko iz kompanije seo sa mnom i razgovarao o tome, čak šta više ja sam bio taj koji je to primetio.“
Podelio je sa nama i razlike između Amerike i Srbije.
U Americi vas uče da stalno osećate odgovornost za ono što radite, za razliku od Srbije, gde toga nema. Ovde na primer napravite biznis plan, ne ispunite ga i naredne godine ga radite ponovo tek da biste ga napravili. U većini kompanija i nemate nikakve posledice zbog toga.
Završio je odgovor rečima da je odgovornost koju on lično oseća mnogo gora od bilo kakve konsekvence, da ga je ta odluka mučila sve ove godine. Olakšanje predstavlja što je upravo o svemu tome sada progovorio – našalio se.
Drugo pitanje je bilo malo šaljivije sa željom da saznamo ko se sada bavi odlukama o izgledu soba u hotelima grupacije i da li on i dalje ima uticaja na to. Vasić je podelio sa nama da je na nivou Interkontinental grupe odlučeno da dizajn bude autsorsovan, odnosno usmeren na lokalne agencije, u svakoj od zemalja u kojoj se hotel pravi, te on više ne donosi takve odluke.
Bilo je zanimljivo čuti otvoreno izlaganje o jednoj neispravnoj odluci i njenim posledicama od čoveka koji je postigao izuzetan uspeh u hotelijerstvu Srbije i regiona.
Živorad Vasić je večeras, pored toga što se predstavio u sasvim drugačijem svetlu, dao sjajnu lekciju o odgovornosti koju svi treba da nosimo u sebi, prema poslu, rezultatima, uspehu i sebi samima.
(O Fuckup Nights događajima uopšte možete više pročitati u tekstu u kojem su predstavljeni i drugi formati atraktivnih događaja, poput TED Talks, Meet Up ili Pecha Kucha događaja).
Naslovna fotografija: Flickr profil ICTHUB
♥ Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama!
