Events in Serbia
Pre nešto više od 60 godina – 17. aprila 1961. godine na sceni Dvorane doma sindikata, počeo je svoj glamurozni život tadašnji prestižni Festival zabavne muzike „Beogradsko proleće“, koji je, smatra se, bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i italijanskom festivalu u San Remu.
Ovo pravo muzičko osveženje dovelo je mnoga poznata imena muzičke scene u kultni prostor sa višedecenijskom tradicijom.
Nakon što je prava za festival i brend, Kombank (sada MTS) Dvorana otkupila od „Udruženja Jazz, zabavne i rok muzike Srbije“, u koorganizaciji Radio Televizije Srbije, Color Press Group i Kombank Dvorane, nastaviće se tradicija održavanja festivala.
Od proleća će ponovo na Velikoj sceni nekadašnjeg Doma sindikata (gde je festival i rođen) zablistati muzički velikani domaće zabavne scene.
Festival Beogradsko proleće zakazan je za 20. april kada će se predstaviti nove kompozicije koje će se takmičiti u kategorijama: najbolja kompozicija, najbolji tekst, najbolji aranžman i najbolja interpretacija.
Beogradsko proleće 2024.
I ovogodišnji konkurs za „Beogradsko proleće 2024″ probudio je veliko interesovanje neafirmisanih autora, ali i već poznatih muzičkih imena, pa je do poslednjeg dana konkursa, koji je trajao od 26. februara do 15. marta, prijavljeno čak 323 neobjavljenih kompozicija u pop i zabavnim aranžmanima.
Sada su već poznata i imena 19 izvođača koji će učestvovati u takmičarskom delu festivala u „trci“ za prestižnu titulu festivala:
Jelena Tomašević – kompozicija „Veruj mi da verujem“;
Goca Tržan – kompozicija „Pelin“;
Extra Nena – kompozicija „Priča o meni“;
Vanna – kompozicija „Razlog“
Milan Bujaković – kompozicija „Bezbrižno“;
Regina – kompozicija „Nije me strah“
Tamara Živković – kompozicija „Da li smeš“
Marija Mirković – kompozicija „Prezime“
Jasna Gospić – kompozicija „Samo noć da pobijedim“
Mika Muminović – kompozicija „Motiv“
Danijel Alibabić – kompozicija „Slomi“
Ana Petan – kompozicija „Balada za anđela“
Nemanja Radošević – kompozicija „Trag u vremenu“
Dule Lušin – kompozicija „Bože daj mi krila“
Filari – kompozcija „Nebo“
Đole Boem– kompozicija „Za tvoju ljubav“
Bojan Marović– kompozicija „Dobro je sve“
Sloba Bajić – kompozicija „Vrati me u srce“
Petar Vagner Fantom – kompozicija „Još te sanjam“
Muzičari će se takmičiti u kategorijama: najbolja kompozicija, najbolji tekst, najbolji aranžman i najbolja interpretacija, koje će dodeliti Stručni žiri, a publika će svojim dodeliti prvu, drugu i treću nagradu festivala.
Prva nagrada publike dodeljuje se u iznosu od 150.000 dinara, dok su druga i treća nagrada 100.000 i 50.000 dinara, a 4 nagrade žirija su u iznosu od 50.000 dinara. Pored navedenih nagrada tradicionalno se dodeljuje specijalna nagrada mts Dvorane za životno delo napravljena od bakra krova Dvorane Doma sindikata, NAXI nagrada i nagrada Udruženja kompozitora za najkompleksniju numeru.
Svi ljubitelji čuvenog festivala moći će da uživaju u live prenosu na Blic televiziji, kanal 117, ali i na portalu blic.rs, gde će takođe ići prenos.
Istorijat festivala Beogradsko proleće
Podsetimo, jedini žiri na prvom festivalu održanom dva dana zaredom 17. i 18. aprila 1961. godine u Domu sindikata bila je publika. Na prvom Proleću nastupili su, tada, najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.
Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma „Anđelina“, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme. Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom „Nek’ prođe zima“, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu „Valovi“.
Na inicijativu Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ i Vojkana Borisavljevića, 2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan „Proleće u Beogradu, a potom i 2010. i 2011. godine.
Na ovim, revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, Lutajuća srca i mnogi drugi, a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.
Dom sindikata (MTS dvorana) – svedok jednog vremena
Dvorana Doma sindikata, na čijim temeljima danas živi MTS Dvorana svečano je otvorena 13. juna 1957. godine uz zvuke orkestra Beogradske filharmonije koji je izveo Četvrtu simfoniju Čajkovskog.
Time je označen početak rada institucije koja će postati stecište kulturnog i društvenog života prestonice 60-ih godina prošlog veka, pa sve do danas.
Kako istorijski podaci svedoče, bogat sadržaj i kulturno-umetnički program odmah je privoleo Beograđane da posećuju tada jedinstveni prostor Dvorane Doma sindikata i da po veoma pristupačnim cenama prate koncerte klasične muzike, soliste, ali i sadržaje za decu.
Ne bez razloga, kako istorija i slike prošlosti svedoče, u to vreme smatrana i nazivana “Beogradskom Olimpijom”, scenu, skraćeno nazivanog „Dom sindikata“, krasili su svetski, muzički velikani poput Luisa Armstronga, Ele Ficdžerald, Majls Dejvisa, Šarla Aznavura, Djuka Elingtona, B. B. Kinga. Nastupe su imale i Berlinska i Njujorška filharmonija, kao i pijanista svetskog glasa Artur Rubinštajn.
Svakako, istorija ne zaboravlja i velikane domaće scene, a kao jedan od najznačajnihih koncerata 1963. godine – upamćen je i arhivskim okom zabeležen koncert Đorđa Marjanovica, kada je prema navodima dokumentarnog filma „Svedok jednog vremena“ reditelja Igora M. Toholja – publika Marjanovića nakon koncerta na rukama nosila do Slavije.
Podsetimo, prošlogodišnji pobednik festivala glasovima publike bila je Tijana Bogićević sa kompozicijom „Krila od dima“, dok su drugo i treće mesto glasovima publike su odneli Adi Šoše i kompozicija „Pusto ostrvo“ i Isak Šabanović s numerom „Svakoj sam po nešto dao“.
Naslovna fotografija: mtsdvorana.rs
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!
