in

[Tradicija i događaji] Da li nas sećanje dobro služi?

o secanjima tradicijama i dogadjajima

Ovo je godina velikih jubileja. Nemoguće je ne pitati se kako se to odnosimo prema važnim događajima iz naše istorije? Da li ih na dostojan način obeležavamo? Da li pričamo o njima, da li učimo o njima i iz njih, da li ih promovišemo? Ako mi nismo upoznati sa našim nematerijalnim bogatstvom kako ćemo upoznati strane (i naše) turiste?

Da li organizacija ovako važnih godišnjica treba pasti na pleća pojedinaca/entuzijasta kojima je (još uvek) stalo do negovanja našeg kulturnog identiteta ili je vreme da država svojom snagom, aktivnostima i sredstvima doprinese da se istorija ne zaboravi?

Ove godine se navršava:

17 vekova od Milanskog edikta

Svedoci smo na koji način se ‘organizuje’ obeležavanje jubileja Milanski edikt 313-2013. Za adekvatno obeležavanje ovog događaja sigurno nedostaje novca. A čini se, nažalost, i ideja. Ponajviše ipak nedostaje vremena. Organizaciji obeležavanja ovog i dole navedenih jubileja trebalo je pristupiti pre najmanje godinu, dve.

9 vekova od rođenja Stefana Nemanje

Ako se pretpostavljena godina rođenja (1113.) prihvati kao tačna, ove godine se navršava 900 godina od rođenja Velikog župana Stefana Nemanje. Osnivač prve srpske države, začetnik najsjajnijeg doba srpske istorije, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja se smatra jednim od najznačajnijih srpskih vladara. Njegovu vladavinu karakteriše podizanje monumentalnih vladarskih zadužbina (podigao je manastire: Đurđevi Stupovi, Studenica (oba na listi svetske kulturne baštine UNESCO), Končul, Sv. Nikola, Petkovača). Sa svojim sinom Sv. Savom obnovio je manastir Hilandar, u kojem je i umro 1199. Proglašen je za sveca – Svetog Simeona Mirotočivog. Njegove mošti se čuvaju u manastiru Studenica.
Organizator obeležavanje ovog jubileja: TO Raška
Datum centralne proslave: još uvek nije poznat. Nezvanično: 19. avgusta na Preobraženje

50 godina Ljubičevskih konjičkih igara – 150 godina ergele Ljubičevo

Ljubičevske konjičke igre održavaju se uvek prvog vikenda u septembru (izuzetak je 1988. godine kada su Igre odložene za početak oktobra zbog pojave gripa među konjima). Kakva doslednost! Kakva tradicija! Sportski deo Igara, istovremeno i najatraktivniji, deo je naše istorije i običaja. Srpski narod je kroz istoriju i u predanjima uvek gajio veliko poštovanje prema konjima. U Ljubičevskom višeboju najhrabriji se nadmeću u tradicionalnim disciplinama: gađanje topuzom, gađanje strelom, kurirsko jahanje, daljinsko jahanje gađanje kopljem i seča sabljom. Ergelu u Ljubičevu osnovao je knez Miloš Obrenović 1853. godine, a knez Mihailo je zaveštao srpskom narodu. Ime Ljubičevu dao je knez Mihailo u znak sećanja na svoju majku, kneginju Ljubicu. Koliko istorije na jednom mestu!
Organizator obeležavanje ovog jubileja: TO Požarevac i ergela Ljubičevo
Datum održavanja: 30 avgust – 01. septembar

50 godina Apatinskih ribarskih večeri

Manifestacija na Dunavu koja u pet dana održavanja nudi različite programe: takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša ‘Zlatni kotlić’, takmičenje u sportskom ribolovu ‘Zlatna ribica’ i moto susret – bajkersko veče. Prateća dešavanja uključuju različite likovne postavke, izložbe fotografija, projekcije ekoloških filmova, sportska dešavanja. Manifestacija Apatinske ribarske večeri vodi poreklo od svečanosti pod nazivom Apatinski alasi koja se obeležavala na dan Sv. Petra i Pavla, zaštitnika ribara i ribolova, 29.juna. Manifestacija je započinjala povorkom do crkve gde su se vršili verski obredi, a kasnije nastavila u gostionicama gde se uživalo u vinu, muzici i naravno ribljim specijalitetima.
Organizator obeležavanje ovog jubileja: TO Apatin
Datum održavanja: 03 – 07. jul

50 godina Oplenačke berbe

Ova manifestacija u čast vina i grožđa održava se svakog oktobra još od 1958. godine. Postala je jedna od najposećenijih u našoj zemlji. Bogat kulturno-umetnički program čuva tradiciju Topole i Šumadije, predstavlja duh naroda, način života. Istovremeno sa vašarom u Topoli (kako još nazivaju ovu manifestaciju) održava se i Sabor narodnog stvaralaštva, takmičenja u ocenjivanju vina i rakija, festival Prva harmonika Srbije, Sajam vina i domaće radinosti.
Organizator obeležavanje ovog jubileja: TO Topola
Datum održavanja: 11 – 13. oktobar

Ove godine obeležava se i 160 godina od osnivanja Gornjeg Milanovca, 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru i 60 godina izlaženja Turističkih novina…

Verujemo da jubileja ima i više i da su ovo samo neki koje smo pobrojali.

Ovo su godišnjice za čije obeležavanje je još odavno trebalo odvojiti sredstva i angažovati stručnjake na njihovom planiranju i promociji.

Vreme je da se počne sa odgovornim planiranjem obeležavanja ovako važnih događaja, da se oni uvrste u kalendar značajnih godišnjica, da se pripreme za turiste. Za neke jubileje nije kasno, ako počnemo SADA.

100 godina Cerske bitke

Naredne godine se navršava 100 godina Cerske bitke (u kojoj je srpska vojska izvojevala prvu savezničku pobedu protiv austrougarskih trupa u Prvom svetskom ratu). Obeležavanje ovog jubileja treba planirati već od DANAS. Nedavno se na na ovu temu vodila diskusija u grupi Turizmolozi na Linkedinu. Pozivamo sve koji imaju profil na Linkedinu da se priključe i podela iskustva i sugestije! Ovo je jubilej od državnog značaja, način da se odužimo svojim precima, ali i događaj koji može privući veliku pažnju naših i stranih turista. Najveća inicijativa treba da bude od strane TO Šabac i TO Loznica na čijoj se teritoriji Cer nalazi, ali i resornog ministarstva koji treba biti stub podrške.

Apsolutno je neumesno smatrati dovoljnim dolazak nekog od državnika i polaganje venca na spomenik (kako se to često radi). Vreme je da prestanemo neodgovorno da ponašamo prema svojoj istoriji. Neodgovornost prema prošlosti je neodgovornost prema sadašnjosti, nepoštovanje nas samih. A kako onda da očekujemo da nas drugi poštuju i razumeju, da lepo govore o našoj zemlji, da nam dolaze u posetu?

NAPOMENA: Reči jubilarna i tradicionalna (manifestacija) se kod nas koriste sasvim proizvoljno – pa se može čuti na primer 12 jubilarna manifestacija ili 2 tradicionalna manifestacija.
Reč jubilej istorijski se vezuje za svečanosti koje su se održavale svakih 50 godina. Označava proslavu dana ili godišnjice nekog događaja ili period života od 10, 25, 50, 60, 75 ili 100 godina.
Po rečima Dr Bjeljca, poznavaoca terminologije manifestacionog turizma, tradicionalnom manifestacijom se može smatrati ona manifestacija koja se održava kontinuirano najmanje 5 godina.

♥ Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama!

2 Comments

Leave a Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

qr

Klikni pametno! [QR Code]

o proslavi milanskog edikta

Eh, Konstantine, da si se rodio na nekom drugom mestu…