Events in Serbia
Filmski festival Slobodna zona biće održan od 3. do 8. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 3. novembra svečano otvoriti domaća premijera filma „Trougao tuge“ Rubena Ostlunda u mts Dvorani u 18.30 časova.
Novi film švedskog reditelja Rubena Ostlunda (Turista, Skver) doneo mu je Zlatnu palmu za najbolji film 75. Kanskog filmskog festivala.
„Trougao tuge“ oštra je i direktna kritika kapitalističkog društva i govori o krahu zapadne civilizacije. Ruben Ostlund hirurški precizno secira pogrešna mesta društvenog poretka. Svet u kome živimo ogledalo je licemerja u kojem bogati bivaju bogatijima a siromašni postaju siromašniji, skoro nevidljivi.
Luksuzno krstarenje kojim su se zaputili bogati i još bogatiji, neće stići na destinaciju. Ali će stići gde je potrebno. Kapetan broda je besni marksista, kojeg glumi Vudi Harelson. Kao njegov opozit javlja se Zlatko Burić, u ulozi posvedočenog kapitaliste. I tako film, zapravo, i jeste građen – u potpunim suprotnostima koje moraju da žive zajedno i moraju jednom da se sretnu da bi preživele. Doslovno, jer brod završava na pustom ostrvu.
„Trougao tuge“ je istovremeno i film detalja, britkog humora i prenaglašenih scena. Tera da se svet ne posmatra samo iz privilegovane pozicije, već da se vidi šta je opsenarski nastrojena društvena hijerarhija uradila pravim ljudima. Kako to izgleda kada influenseri, bogataši i „elita“ završe na milost i nemilost služavke koju do pre koji tren nisu ni primećivali.
Red smeha, red neverice i red neprijatnosti, sve upakovano u veliku metaforu broda koji tone – kanski pobednik donosi možda i najbolju satiru ove godine.
Šta je trougao tuge po kojem je film dobio ime? Pored jasne aluzije na vizuelni prikaz hijerarhijske moći, sintagma je i termin iz estetske hirurgije koji ukazuje na nabore kože koji se stvaraju mrštenjem a to, znamo, nikako nije dozvoljeno u ovom lažno nasmejanom svetu gde je samo sreća prikazana na društvenim mrežama i stanje na računu merilo uspeha.
Osamnaesto izdanje festivala Slobodna zona još jednom će otvoriti dosta prostora za razmišljanje o tome koliko možemo biti bolji da bi promene u društvu krenule od nas. Ove 2022. godine ponovo imamo scenarija u kojem podele, pretnje nuklearnim ratom, represije i agresije bivaju u fokusu. Svet nikad nije bio bliži, ali svet ponovo insistira na podelama.
U tom ključu društvene podele i toj hijerarhiji moći koja je, zapravo, veoma lako oboriva, na talasima broda koji tone urađen je i film koji otvara festival.
Ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano u hibridnom izdanju – u bioskopima, a kao prethodnih godina festival će koristiti online platformu KinoKauch preko koje će publika širom Srbije moći da prati deo filmskog programa festivala.
Ulaznice za svečano otvaranje u prodaji su na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs. Sem u Beogradu, film će istoga dana biti prikazan u Novom Sadu i Nišu.
Slobodna zona 2022: Filmske poslastice
U 14 programskih celina biće prikazano preko 60 igranih i dokumentarnih ostvarenja autentičnog izraza, koja će nas naterati na razmišljanje i preispitivanje.
Moonage Daydream
Filmska odiseja o Dejvidu Bouviju nije klasični dokumentarac, kaže reditelj Bret Morgen. Bouvijeva porodica omogućila mu je pristup bez presedana celokupnoj arhivi, koju je sam Dejvid pažljivo sakupljao decenijama. Morgen je pet godina radio na filmu, od čega je čak tri proveo pregledajući kompletnu umetničku zaostavštinu Dejvida Bouvija.
Morgen je do sada je snimio dokumentarce o Kurtu Kobejnu, Roling stounsima, Džejn Gudal i Robertu Evansu, a nominovan je za Oskara za film On the Ropes.
Srećno, Leo Grande (Good Luck To You, Leo Grande)
Ema Tompson u, kako su neki kritičari ocenili, ulozi karijere, igra penzionisanu učiteljicu koja, nakon smrti supruga, odlučuje da konačno doživi orgazam i za to angažuje mladog žigola.
Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša (Rabiye Kurnaz vs. George W. Bush)
Višestruko nagrađivani nemački reditelj Andreas Drezen ponovo pokazuje kakav je majstor u kombinovanju eksplozivne teme (u ovom slučaju zasnovane na stvarnim događajima) i svakodnevnih muka običnog čoveka. U fokusu njegovog novog filma je majka, supruga i domaćica, vrlo temperamentna Rabije Kurnaz iz Bremena koja će, u pokušaju da spasi sina Murata iz zloglasnog Gvantanama, stići do Vašingtona i pred Vrhovnim sudom SAD pokrenuti postupak protiv Džordža Buša Mlađeg. Glavna glumica Meltem Kaptan nagrađena je za najbolju glumicu u Berlinu, a Srebrnog medveda film je dobio i za scenario (Lejla Štiler).
Sparta
Najkontroverzniji film godine, u režiji Ulriha Zajdla, prati Evalda koji se iz Austrije preselio u rumunsku provinciju, gde radi kao trener džuda. Niko ne zna da je on neosuđivani pedofil koji se u tajnosti bori protiv svojih nagona. Film je zasnovan na istinitoj priči. Iako je svetsku premijeru trebalo da ima u Torontu, festival je otkazao projekciju nakon tvrdnje roditelja dece glumaca u Špiglu da reditelj i producentska ekipa nisu poštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Tim povodom u Rumuniji je pokrenuta zvanična istraga.
Zajdl, koji nije želeo da prisustvuje novoj svetskoj premijeri, 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, demantovao je optužbe. „Svestan sam da je moj pogled na svet kao umetnika i način na koji ga predstavljam u filmovima očigledna suprotnost sadašnjem duhu vremena koje traži pojednostavljeni ‘ili-ili’ sadržaj, bez ikakvog konteksta. Ceo moj dosadašnji opus je molba za saosećanjem prema posrnulima i izubijanima, skrajnutima i izopštenima“, napisao je, između ostalog, reditelj u svom zvaničnom saopštenju.
Sparta je film pobratim Riminija, koji priča o Evaldovom bratu i takođe će biti prikazan na 18. Slobodnoj zoni.
Ljubav, nemačke marke i smrt (Love, Deutchmarks and Death)
Jedno od najtraženijih ostvarenja sa ovogodišnjih svetskih festivala, svojevrsni tutorijal iz oblasti turske i nemačke novije istorije u režiji Džema Kaje, priča o poslovima turskih emigranata, nostalgiji i njihovoj muzici.
Na 18. Slobodnoj zoni posetioci će imati priliku da gledaju i najnovija ostvarenja drugih uglednih autora poput Denija Kotea (Nezaboravno leto), Džejmsa Greja (Vreme armagedona), Patrisija Guzmana (Moja zamišljena zemlja) ili Emina Alpera (Gorući dani) ali i da otkriju neka nova talentovana imena i buduće miljenike festivala, poput Lole Kivoron (Rodeo), Mari Krojcer (Korset), Ane Nemeš i Lasla Čuje (Nežno) ili Rajli Kiou, poznate glumice i Elvisove unuke koja je, sa Džinom Džamel, nagrađena Zlatnom kamerom za režiju za najbolji debitantski film Kanskog festivala, Ratni poni.
Pored pomenutih naslova, publika će imati priliku da pogleda još desetine sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Selekcija 14+, Selekcija 8+, U fokusu, kao i novih programskih linija: Prva dva koraka, posvećene prvim i drugim filmovima i Slobodna zona i Sinepleks, koja će prikazivati komercijalnija ostvarenja.
Retrospektivne selekcije U fokusu biće posvećene filmovima Avija Mograbija i Monike Viti, zaštitnom licu ovogodišnjeg vizuala.
I ove godine, deo filmskog programa Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan
