Events in Serbia
Novi Bečej je mala banatska varoš, bogate istorije i brojnih zanimljivosti zbog kojih vredi doći i sa drugog kraja sveta. Još uvek je neotkriven biser i domaćim turistima, ali zahvaljujući trendu odmora van gradske vreve i gužve, postaje prvi izbor svih onih koji traže odmor i oazu mira.
Ovde u ravnici, uz reku Tisu i ljubazne domaćine, to nije teško pronaći.
Odmor pokraj Tise
Najuređeniji i najlepši kej u Srbiji nalazi se upravo u Novom Bečeju. Nedavno je Turističkoj organizaciji Novi Bečej dat na korišćenje prostor marine Gradište, pa se očekuje uređenje priobalja za pristan brodova i čamaca. Marina zauzima ne tako mali prostor sa 192 veza za plovila, što će omogućiti razvoj nautičkog turizma. Na obali je i prostor za auto kamp na čijem se uređenju takođe radi.
Planirano je i proširenje postojeće staze za šetnju koja bi išla od centra sve do Starog grada. To će biti staza zdravlja, odnosno Staza ljubavi duž koje će biti postavljeni kandelaberi i klupe za dvoje. Za one željne druženja pored reke, u planu je i uređenje zelenih površina na kojima će moći da se organizuje piknik na travi ili roštiljanje sa društvom.
U Novom Bečeju ne treba propustiti banatske priče o istoriji i kulturi, koja je ovde toliko raznolika da predstavlja pravo bogatstvo. O tome govore i najposećenije atrakcije Novog Bečeja kao turističke destinacije.
Muzej Glavaševa kuća
Muzej Glavaševa kuća je kuća novobečejskog humaniste i dobrotvora koji je živeo s kraja XIX i početka XX veka – doktora Vladimira Glavaša.
Iako je u Pragu završio prava 1862. godine nikada se nije bavio advokaturom. Umesto tom pozivu, posvetio se zemljoradnji na svom imanju. Zahvaljujući bogatstvu koje je posedovao, imao je lagodan život. Bio je počasni član Matice Srpske, družio se sa znamenitim ljudima tog vremena. Prijatelji su mu bili Jovan Jovanović Zmaj, Đura Jakšić, Svetozar Miletić i mnogi drugi učeni ljudi.
Ipak, zna se da je bio osobenjak, nije primao posete niti se ikada ženio.
Zanimljiva je i njegova odluka da nakon smrti kuću ostavi pravoslavnoj crkvi, a svu ušteđevinu katoličkoj crkvi. Imao je i želju da na stogodišnjicu njegove smrti njegova kuća postane muzej. To je učinjeno tačno 16. februara 2009. godine, sto godina od smrti kada je otvoren prvi novobečejski muzej koji i danas privlači posebnu pažnju.
Kuća porodice Glavaš predstavlja primer bogate građanske kuće, a u muzej su pretvorene i pomoćne prostorije: berbernica sa postavkom koja datira iz tog vremena, stolarsko-bačvarska radionica, kao i podrum vina.
Tokom godine u Muzeju Glavaševa kuća se organizuju brojne manifestacije: Noć muzeja, Susreti Zavičajnog kluba, Branje grožđa i mulјanje vina na tradicionalan način, tematske izložbe.
Tehnika oslikavanja zidova sačuvana od zaborava
Najlepše putovanje kroz kulturnu baštinu jeste posmatranjem i učestvovanjem.
Imali smo priliku da uživo u Muzeju Glavaševa kuća vidimo kako izgleda oslikavanje zidova starinskom metodom pomoću papirnih šablona. To je stara tehnika kojom se radilo pre gumenog valjka. Takvo oslikavanje soba je bilo karakteristično za Vojvodinu krajem XIX i početkom XX veka.
Janoš Koso, domaćin muzeja, ovu veštinu čuva od zaborava. Kaže da je ovaj posao naučio od jedne bake koja se dugo bavila soboslikarstvom i 50 godina je pokušavala da prenese to svoje znanje. Najčešće je obučavala žene, ali ni jedna od njih nije nastavila da se bavi tim poslom. Zato joj je posebnu radost donela činjenica da je Janoš ovladao tom tehnikom. Ona mu je u znak podrške poklonila i prve mustre.
On sada mustre prenosi sa starih mustri koje su nekada korišćene, na hamer papir, a zatim ih skalpelom iseca. Mustra se zatim premazuje, odnosno impregnira kako bi mogla da se koristi i posle svakog korišćenja obriše radi dalje upotrebe. Na zid se ređa jedna po jedna boja i tako oslikava cela soba. Od koliko boja se sastoji mustra na zidu toliko je i šablona koji se koriste.
Mustre mogu biti jednostavne sa dve boje ili komplikovane do maksimalno osam boja za oslikavanje jednog zida. Obično su mustre sa više boja korišćene za oslikavanje kuhinja. Kao razlog za to se navodi praktičnost – kada se tokom spremanja hrane isprska zid da se te mrlje ne vide!
Na pitanje šta se dešava ukoliko se pogreši, mladi majstor šaljivo odgovara: „Onda kažemo domaćinu: Tu će doći slika. Ako pogrešimo više – onda šifonjer“.
Svi zidovi u Muzeju Glavaševa kuća su oslikani različitim tehnikama – uz pomoć mustri ili valjka. Onako kako se to nekada činilo.
Ovde je živeo i stvarao Josif Marinković
U Vranjevu je rođen i čuveni srpski kompozitor Josif Marinković. Njegova rodna kuća nije sačuvana, pa mu je muzej posvetio jednu od soba. Ovde se nalaze uramljeni listovi sa notama njegovih kompozicija, albumi sa porodičnim slikama, a posebno značajan eksponat je harmonijum, instrument sličan malim orguljama na kojem je Josif Marinković komponovao.
Josif Marinković je po mnogo čemu bio poseban, a o značaju koji ima za muzičku kulturu Srbije govore i podaci da je komponovao prvu klavirsku sonatinu za četiri ruke u srpskoj muzici i stvarao prve srpske umetničke solo pesme – pesme za glas i klavir.
Stvarao je kompozicije na tekstove Jovana Jovanovića Zmaja (Ala je lep ovaj svet i Pod prozorom), Vojislava Ilića (Kaži mi, kaži i Rastanak), Branka Radičevića (Gde si dušo, gde si rano) i mnogih drugih znamenitih pesnika.
Svake godine u čast Josifa Marinkovića u Novom Bečeju se održava manifestacija Obzorja na Tisi – Dani Josifa Marinkovića.
Arača – vredan spomenik kulture
Jedna od najposećenijih atrakcija Novog Bečeja je srednjovekovna crkva Arača.
Nalazi se u ataru između Novog Miloševa i Novog Bečeja od kojeg je udaljena oko 12 km. Posetioci se često sami upute do nje, ne koristeći usluge turističkog vodiča.
Pored ostataka tog monumentalnog zdanja, čija se veličina i lepota mogu naslutiti, ovde vlada posebna energija i mir. Ovaj prostor je oduvek bio na središtu puteva, pa je burna i istorija Arače.
Kompleks Arače je bio naseljen još u praistorijsko doba, te je ovo značajno arheološko nalazište.
Prvi pisani trag o Arači potiče iz VIII veka kada je bila benediktinski manastir. Na tim temeljima i temeljima crkve iz XI veka, Arača je podignuta 1230. godine. Ugari su najduže bili u posedu Arače. Poznato je da je 1407. godine Araču u posed dobio despot Stefan Lazarević, a nakon njega 1441. godine i despot Đurađ Branković. Nakon brojnih pljački i razaranja, Osmanlije su je spalile 1551. godine ostavivši je u stanju u kakvom je danas.
O postanku Arače zabeleženo je više legendi nego pouzdanih istorijskih podataka. Upravo te legende, možda i više nego istorijske činjenice, privlače veliki broj turista.
Jedna od legendi kaže da je tu svoje blago zakopao Atila Bič Božji.
U Araču se nakon Trećeg krstaškog pohoda sklonio i engleski kralj Ričard Lavlje Srce gde je zahvaljujući lekovitom blatu vidao rane. Legenda kaže da je tu, na prostoru Slanog Kopova zakopao svoj štit sa zlatnim lavovima.
Na lokalitetu Arača se organizuje manifestacija pod nazivom Srednjovekovni piknik na Arači koja uz simulaciju viteških borbi, originalnu kuhinju i tematsku muziku oživljava duh srednjeg veka. Ovde se tada odvija takmičenje vitezova, konjanika, pešadinaca, oklopnika i takmičenje u streličarstvu, kao i takmičenje u spremanju tradicionalnih srednjovekovnih jela.
Slano Kopovo, po mnogo čemu specijalan rezervat
Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo spada među poslednje očuvane bare na slatinama u Srbiji. Prostire se na površini od 976 hektara. Posebna atrakcija rezervata je jezero iz kojeg se tokom letnjih meseci voda povlači, a za sobom ostavlja blatnjave bare sa belom skramom od nekoliko centimetara.
Rezervat predstavlja jedno od najvažnijih stanica ptica u Srbiji i Evropi. Veliki broj vrsta ptica sa svetske crvene liste ugroženih ptica, gnezdi se upravo na ovom području. Ovde su primećene i vrste koje su tipične za morske obale, verovatno upravo zbog izuzetno visokog sadržaja soli na tlu.
Uz jezero je otvorena osmatračnica sa koje se pruža nestvaran pogled na rezervat.
Poput kakvog junaka iz knjige Salaš u malom ritu, provlačeći se kroz trsku i šaš, ovde možete doživeti pravu avanturu. Imali smo priliku da uživo vidimo srndaća sa srnom, fazane, zečeve, rode kako slobodno lete tu tik pored nas… Posebnost rezervata je i veliki broj vrsta ptica koje se ovde mogu videti.
Svakog novembra se ovde okupljaju ljubitelji prirode i ptica da posmatraju seobe ždralova. Naime, rezervat prirode Slano Kopovo je poznat i kao najjužnije područje masovnog okupljanja ždralova na njihovom putu sa severa Evrope ka Africi. Seoba ždarlova počinje u septembru, ali su jata najbrojnija u novembru kada se može okupiti i do 20.000 ždralova.
Zahvaljujući ovoj jedinstvenoj pojavi, ovde se održava i jedinstveni festival pod nazivom Festival ždralova koji okuplja avanturiste, naučnike, vrtiće i škole, posmatrače ptica… Tada se organizuju radionice za decu, pišu stihovi, crtaju ždralovi i organizuje maskenbal.
Zasićenje destinacijama koje turisti u Srbiji uglavnom masovno obilaze i čije slike svakodnevno gledamo na internetu, pobuđuje radoznale da potraže nove – manje istražene destinacije.
Novi Bečej je jedna od njih. I sasvim mu odgovara slogan: Kad god došli dobro došli!
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!
