Events in Serbia
Nakon posete zapadnoj Srbiji u maju ove godine (kada su destinacije koje smo obišli bile Čačak, Dragačevo, Arilje, Ivanjica, Požega i Kosjerić), ovoj regiji smo se ponovo vratili.
Na poziv Turističke organizacije regije Zapadna Srbija početkom septembra, posetili smo neke od najznačajnijih atrakcija tri destinacije u ovoj regiji:
Saznajte više u nastavku i planirajte putovanje već ovog vikenda!
Odmor u Zapadnoj Srbiji – UŽICE
Najlepše je kada se putovanje započne doručkom. Nadomak Užica, u selu Zlakusa, u etno parku Terzića avlija, doručak je bio domaćinski. Šta drugo u ovom kraju, nego komplet lepinja.
Etno park Terzića avlija, kao seosko turističko domaćinstvo, je jedna vrstu muzeja na otvorenom i zatvorenom. Datira sa početka 20. veka kao tipično seosko domaćinstvo iz okoline Užica, sa starim kućama i okućnicom.
Ovde se čuvaju tradicija i etnološko nasleđe, narodno stvaralaštvo i zanati koji se prenose sa kolena na koleno. Svaka kuća u dvorištu ima neku svoju priču i drugačiju postavku. Pored muzejskog dela, Terzića avlija nudi i apartmane za smeštaj, organizovane ručkove za grupe i slično…
Već dve decenije, selo Zlakusa je domaćin kolonije umetničke keramike zahvaljujući starom grnčarskom zanatu.
Zlakusa je poznata kao selo grnčara, jer se veliki broj domaćinstava bavi ovim starim zanatom. Bila bi greška doći ovde, a ne obići neko od njih. Ovde se na licu mesta može videti kako se posude prave, tj. kako se ovde kaže “grade”.
Grnčarija iz Zlakuse četvrto je srpsko nematerijalno dobro pod zaštitom UNESCO posle kola, slave i sviranja gusala.
Sam postupak izrade je dug proces, oblikovane posude se suše na suncu i promaji, peku u pećima. Za izradu jednog grnčarskog proizvoda je potrebno od 15 do 20 dana. Grnčarija Zlakuse je obeležena oznakom otvorene šake, čime se potvrđuje da je u pitanju ručno izrađen proizvod, proizvod umetničkog zanata.
Kuda dalje? U obilazak Potpećke pećine. Potpećka pećina ima najviša pećinska vrata na Balkanu, sa visinom ulaza od oko 50 metara. Pored ovog monumentalnog ulaza, značajna je informacija da cela staza do i kroz pećinu ima 700 stepenica, pa treba biti u kondiciji za ovu posetu. Obilazak pećine je vredan svakog stepenika. Potpećka pećina je bogata pećinskim nakitom i zanimljivim pričama o njima.
Dvorana zmajeva i Snežana i sedam patuljaka nisu samo naslovi priča za decu već su to i nazivi prirodnih ukrasa Potpećke pećine. Istražena i uređena staza za posetioce je 555 metara, a prizori u pećini, ali i iz pećine su prelepi.
U samom gradu je već drugačija atmosfera. Popeli smo se visoko, na brdo iznad grada, da vidimo Užice iz drugačije perspektive. Tu smo saznali da zgrade u ovom gradu imaju imena. Lepa Brena, Sivonja, Šarulja, Palestinci samo su neke od zgrada čija smo imena upamtili.
Upravo sa tog vidikovca, u prelepom predelu klisure Đetinje nalazi se Zipline Stari grad Užice. Prilika koja se ne propušta. Doza adrenalina, strah i sreća – sva osećanja sažeta su u tom jednom letu. Ovo je jedini zipline u Srbiji gde se pored položaja koji podseća na sedeći, možete spustiti i “leteći kao Supermen”. Pa zašto onda ne izabrati tu opciju?
Probali smo, uživali smo i preporučujemo!
Na grebenu, u klisuri reke nalazi se i užički Stari grad. Utvrđenje je podignuto na visokom, relativno nepristpačnom grebenu koji sa tri strane okružuje reka Đetinja. Prvi istorijski izvori o Užičkoj tvrđavi potiču iz sredine 14. veka. Tvrđava je više puta osvajana, rušena, pa ponovo utvrđivana. Ovo je i još jedno od mesta sa kojeg se pruža prelep pogled na grad, idealno za fotografije za uspomenu.
Krajem jula za turističke posete je otvoren Arheološki park StaPark u Staparskoj banji. U pitanju je interpretacija neolitskog naselja Gradina. U pratnji vodiča, uz priču o neolitu, imali smo priliku da obiđemo postavku u izložbenom delu naselja.
U svakoj od neolitskih kuća, predstavljeni su uslovi života i rada u ovom periodu. Pa tako jedna od scena pokazuje pripremanje hrane u periodu neolita, druga tkanje, treća majku sa bebom… Ono što posebno privlači pažnju su replike ljudskih figura koje su izrađene izuzetno realistično.
Poseta StaParku je trenutno besplatna za posetioce.
Priroda užičkog kraja je prelepa. Mnogo lepih prizora se može videti sa puta, poput Velike brane, vodopada na Đetinji. Lepša je naravno, kada joj se priđe bliže.
Povod za posetu Užicu može biti i neka od manifestacija koja se ovde održava.
Manifestacije u Užicu
- Kustendorf (januar)
- Skokovi sa starog železničkog mosta (jul)
- Licidersko srce (avgust)
- Žestival (avgust)
- Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa“ (avgust)
- Međunarodni bluz i rok festival „In Wires” (oktobar)
- Jugoslovenski pozorišni festival (novembar)
Saznajte više o turističkoj ponudi Užica: turizamuzica.org.rs/
Odmor u Zapadnoj Srbiji – ZLATIBOR
Zlatibor. Koliko god puta da se poseti, uvek je drugačiji.
Neizostavna je poseta centru, šetnja do jezera, slikanje sa skulpturom Zlatiborski brzi voz… Trg je uvek prepun ljudi, a atmosfera vesela.
Od 1. septembra svake večeri od 20 časova organizuju se i projekcije na multimedijalnoj fontani na jezeru. Kao i sve druge atrakcije na Zlatiboru i ova privlači ogromnu pažnju.
Posebna ponuda Zlatibora jesu zlatiborski proizvodi: suhomesnati i mlečni, a pravo mesto za njihovu nabavku je zlatiborska pijaca. Sa svih strana prodavci, domaćini, pozivaju da se kod njih nešto pojede, popije, proba… Pažnju privlači i njihovo gostoprimstvo, ali i domišljatost. Nailazimo na ponudu zlatiborskih čajeva, privlačnih imena: Zlatiborska zora, Zlatiborska sreća, Zlatiborska idila…
Treba izaći iz centra, Zlatibor je mnogo više… Na 25 km udaljenosti od centra Zlatibora nalazi se Stopića pećina, najposećenija pećina u Srbiji. Turistička organizacija Zlatibor je nedavno pokrenula aplikaciju za posetu Stopića pećini. Preuzimanjem aplikacije na ulazu u pećinu i skeniranjem koda na za to predviđenim mestima, pećina se može doživeti na sasvim drugačiji način.
Probali smo aplikaciju, a imali smo i vodiča, pa je utisak bio potpun.
Zbog svojih prirodnih karakteristika, prvenstveno bigrenih kada, Stopića pećina je stavljena pod zaštitu države kao spomenik prirode. Bigrene kade su tokom naše posete nažalost bile prazne. Razlog je sušni period, kade su pune kada ima padavina i tada se voda sliva puneći jednu po jednu kadu sve do dna, do onih najnižih.
Još jedna od atrakcija Zlatibora je i Muzej na otvorenom, Staro selo – Sirigojno. Ovde se nalaze brvnare donete iz svih delova Zlatibora, kako bi se prezentovale i sačuvale. U dve zlatiborske okućnice formirana je stalna muzejska postavka, od brvnara koje su sačuvale prvobitan izgled. Ima i brvnara koje su sačuvale izgled, ali im je namena promenjena, adaptirane su i prilagođene turističkim potrebama (to su na primer prodavnica suvenira i krčma).
Zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata raspoređenih oko glavne kuće. Pravljene su na padini okrenutoj prema suncu. Centralno mesto kuće zauzimalo je ognjište, tu je vatra uvek gorela…
Pored samog muzeja i postavke, podjednako je važno očuvanje starih zanata, pa se ovde tokom leta organizuje obuka u kačarskim, kovačkim i grnčarskim veštinama.
U Sirogojnu se nalazi i Muzej pletilja. Ovaj muzej je sjajn primer kako je od tradicionalnih zanimanja stvorena modna odeća visokog kvaliteta, autentičnog stila i dizajna. Svoje rukotvorine žene iz Sirogojna i okoline prvi put su javno pokazale na izložbi 1962. godine. U muzeju se čuvaju tekstovi iz modnih časopisa i revija, kao i brojne nagrade koje potvrđuju kvalitet izrade, ali svedoče i o slavi zlatiborskih pletilja širom sveta. Odevne predmete napravljene u Sirogojnu nosile su Jovanka Broz, Barbara Buš, Nensi Regan i mnoge druge poznate i uvažene ličnosti.
Pored Muzeja pletilja nalazi se i prodavnica gde se najnovija kolekcija iz Sirogojna može pogledati i kupiti.
Zlatibor se može obići na različite načine i sagledati iz različitih uglova. Jedan od načina je i sa visine! Vozili smo se zlatiborskom gondolom.
Zlatiborska Gold gondola je najduža panoramska gondola na svetu. Gondola povezuje centar Zlatibora sa skijalištem Tornik što je ujedno i najviši vrh planine.
Iako je otvorena tek nedavno, u januaru prošle godine, Gold gondola beleži izuzetne rezultate. Nakon prvobitne 54, gondola sada ima 72 kabine, a kapacitet je 800 putnika po satu. Gondolom se do sada vozilo oko 400.000 ljudi.
Najatraktivnija vožnja je preko Ribničkog jezera. Ovde se nalazi međustanica gde je moguće napraviti pauzu i uživati u lepotama pejzaža.
I na vrhu je uživanje. Upravo tu su nas ugostili divni ljudi iz Gold gondole. Prvobitno zamišljeno kao čajanka, okupljanje se pretvorilo u pravu malu gozbu sa komplet lepinjama na meniju. Zlatibor i na vrhu ima sadržaje i atrakcije…
Posebnost Zlatibora je upravo njegova različitost, lep je njegov urabani, ali i ruralni deo. Slažemo se sa jednom od reklama Zlatibora u kojoj se kaže: Zlatibor je lep do neba i nazad!
Manifestacije na Zlatiboru
Teško je izdvojiti manifestacije na Zlatiboru. Kada god da posetite zlatnu planinu tamo se nešto dešava! Najvažnije je biti otvoren za nova iskustva.
Saznajte više o turističkoj ponudi Zlatibora: zlatibor.org.rs/sr/
Odmor u Zapadnoj Srbiji – Prijepolje
U Prijepolje smo stigli kada je već pao mrak. Kroz grad protiče reka Lim koja se smatra jednom od najatraktivnijih reka za splavarenje. Šetalište uz reku je lepo uređeno i privlači mahom mlade, koji se ovde sastaju i druže.
U šetnji smo zastajali kraj sakralnih građevina koje su obeležje grada. Prvo mala katolička kapela sagrađena 1887. godine. U Prijepolju je oduvek smatraju jednim od svojih simbola. Kapela je sagrađena za potrebe austrougarskih vojnika i više od sto godina nije verski objekat.
Ibrahim-pašina džamija najstarija je džamija u Prijepolju. Prvi put se pominje u putopisu Evlije Čelebije iz 1664. godine. Nama je dodatno privukla pažnju zbog displeja na kojem se menjaju informacije. U jednom trenutku, piše: „Nije dozvoljeno muslimanu izbjegavati brata muslimana duže od tri dana.“
Prošetali smo i do Mahmut-begove odnosno Velike džamije kako je zbog njenih dimenzija ovde nazivaju. Vernici su se 1895. godine udružili da se na temeljima stare džamije sagradi nova. Pomoć za izgradnju džamije dale su turske vlasti, ali najveća novčana sredstva dali su sami vernici, pre svih bogati trgovci, age i begovi. U haremu džamije se nalazi šadrvan sa šest česama. Izgrađen je 2005. godine na temelju starog šadrvana iz 1929. godine.
U neposrednoj blizini Prijepolja, u dolini reke Mileševke, nalazi se manastir Mileševa. Ovaj srpski srednjovekovni manastir osnovao je kralj Vladislav, sin Stefana Prvovenčanog i unuk Stefana Nemanje u prvoj polovini 13. veka. Oko 1235. godine kralj Vladislav je dozidao još jednu pripratu da bi u njoj sahranio svoj strica Svetog Savu, koji se posle dugog puta po svetim zemljama istoka razboleo i umro u Bugarskoj. Ta činjenica da je Sveti Sava sahranjen ovde, je u to vreme podigla ugled manastira. Manastir je taj ugled sačuvao do danas.
Mir i božanska energija koje ovde vladaju može se osetiti samo uživo. Manastir Mileševa smo posetili u vreme velikog praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, obeleženog crvenim slovom u kalendaru. To je razlog što je poseta manastiru bila veća nego što je to uobičajeno. Veliki broj vernika (i turista) je bio na liturgiji, u poseti manastiru, ali i ovom kraju.
Imali smo priliku da u manastiru Mileševa i noćimo. Kako je to mirna i lepa noć bila!
Konaci za goste se nalaze u sklopu manastirskog kompleksa, okruženi prelepom prirodom.
Cena noćenja i uslovi su isti kao i u bilo kom drugom smeštaju, sobe poseduju sve što je potrebno . Za rezervaciju je potrebno kontaktirati ili sam manastir ili Turističku organizaciju Prijepolje.
U manstiru Mileševa nalazi se ktitorska kompozicija sa portretom kralja Vladislava (na slici prvi sa leve strane). Turci su kraljem 16. veka iz Mileševe odneli telo Svetog Save u Beograd i tamo ga spalili na Vračaru. U Mileševi je ostao deo njegove leve šake. U Mileševi se nalazi i ćivot svetog kralja Vladislava.
Manastir Mileševa se ipak najčešće povezuje sa freskom Beli anđeo.
Sve što treba znati o Belom anđelu:
- Beli anđeo pripada redu najlepših i najvažnijih evropskih slikarskih dostignuća
- Freska je naslikana u 13. veku
- Beli anđeo posetioca gleda pravo u oči bez obzira na to iz kog ugla ga posmatrate
- Na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila kako prstom ukazuje na Hristov grob, odnosno mesto njegovog vaskrsnuća
- Ova freska je (zbog toga) u srpskom narodu ukorenjena kao sinonim za nadu, spasenje i čuda
- U 16. veku je preko nje naslikana druga freska, te je Beli anđeo do 20. veka bio sakriven od očiju javnosti. Ukazao se gotovo 400 godina kasnije tokom restauracije.
- Prvi satelitski prenos video signala između Evrope i Amerike je među kadrovima imao i mileševsku fresku
- Iz Evrope je poslat i prvi satelitski signal u vasionu. U tzv. paketu dostignuća Zemljana nalazile su se slike čovekovog osvajanja Meseca, slike Kineskog zida, zvuci kitova, Biblija i slika freske Belog anđela. Verovalo se da će ako u vasioni postoje razumna bića shvatiti poruku koju nosi Beli anđeo, a to je poruka mira, ljubavi i razumevanja.
Beli anđeo se smatra univerzalnim simbolom mira i gledanje u njega ravno je molitvi.
Prijepolje krije i druga “čudesa”. Nije li ravno čudu, u današnjem vremenu, posetiti selo sačuvano od civilizacijskih tekovina i urbanizacije? Posetili smo Kamenu goru, naselje udaljeno oko 20 km od Prijepolja. Naziv Kamena gora nastao je zbog pejzaža u kom se mesto nalazi, jer tu je “gora na kamenu”.
Posebna znamenitost Kamene gore i ovog kraja je najstarije drvo bora u Srbiji – Sveti bor.
Ovaj bor je star više od 400 godina, a naziva se svetim, jer mu se pripisuju posebne moći. Priče kažu da je svakog ko je bor pokušao na neki način da oskrnavi, sačekala tužna sudbina. Postoji i legenda da se negde duboko u stablu Svetog bora nalazi poruka (tri veka stara) koju su ostavili preci današnjih Kamenogoraca… Pod ovim svetim drvetom meštani se mire i “zakopavaju ratne sekire”…
Kamena gora se naziva i selom dugovečnosti ili selom stogodišnjaka. Među meštanima sela su bili i oni koji su pregurali stotu i nisu mogli da odrede godine već su računali starost po istorijskim događajima.
Jedan od najviših i najlepših vodopada naše zemlje nalazi se u opštini Prijepolje. Bili smo na slapovima Sopotnice.
Sopotnica je reka za koju kažu da ne teče, nego pada, sa preko hiljadu metara nadmorske visine uz zaglušujući huk žureći ka Limu.
Ovde se nalazi 100 izvora zdrave i pitke vode koji nikada ne presušuju. Vodopad se može posmatrati sa ovog mesta iz podnožja, a može mu se i približiti. Na putu koji vodi do vrha, nalaze se i spomenici materijalne kulture – vodenice i valjarice. Prizori su prelepi…
Ovaj vodopad zovu i srećonoša. Smatra se da je voda sa vodopada magična i da donosi sreću u ljubavi, poslu i životu uopšte.
U Prijepolje se zato može doći po komadić sreće!
Manifestacije u Prijepolju
- Komaranska košija (maj)
- Jadovnički ultramaraton (jul)
- Limska regata (jul)
- Limski darovi (avgust)
- Skokovi u vodu, memorijal Pajo Potežica (avgust)
Saznajte više o turističkoj ponudi Prijepolja: (u ovom trenutku sajt Turističke organizacije Prijepolje nije dostupan, pa se sve informacije o atrakcijama mogu potražiti na zvaničnim stranicama na društvenim mrežama Facebook i Instagram).
Predlog za kraj ove priče jeste da podržimo svi zajedno destinacije koje nisu toliko razvijene i ne promovišu se dovoljno, a imaju itekako šta da pokažu i čime da se ponose…
U ovom tekstu prikazan je samo deo ponude turističke regije Zapadna Srbija i deo ponude navedenih destinacija. Mnogo toga još čeka da bude otkriveno!
Planirajte i vi svoj odmor u Zapadnoj Srbiji! Više informacija o turističkoj ponudi regije Zapadna Srbija, saznajte na zvaničnom sajtu turističke organizacije regije Zapadna Srbija.
Napišite nam u komentarima šta ste od navedenih atrakcija posetili, a šta tek planirate da obiđete!
♥ Ako vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili ga pošaljite nekome kome će biti koristan!
