Noć muzeja se pod sloganom „Otvorite oči u noći“ ove godine održala po 13 put. Baksuzni 13 put, pokazao je da je manifestacija dovoljno snažna i da može da se izbori kako sa sujeverjem, tako i sa kriznom situacijom.

Šta se zapravo dogodilo?

Svake godine pred, ovu, kako je nazivaju, najdužu noć u godini, objavljuje se brošura sa programom manifestacije. Sadržaji su uvek obeleženi ikonicama i bojama kako bi se olakšalo snalaženje na velikom broju događaja koji se organizuje u muzejima, galerijama i brojnim drugim ustanovama koje učestvuju u ovoj manifestaciji.

Ove godine ture su podeljene na Viasat History turu, savremenu turu, istorijsku turu, dečju turu, žensku i mušku stranu.

Reakciju su izazvala pojašnjenja sadržaja u brošuri za žensku i mušku stranu.

ŽENSKA STRANA: Sadržaji koji su u skladu sa ženskim interesovanjem i senzibilitetom
MUŠKA STRANA: Program koji je tematski bliži našim sugrađanima i pokriva nauku, tehniku ili arhitekturu.

Fotografija brošure sa spornim sadržajem, pre svega onim što je navedeno kao prigodno za žensku u odnosu na mušku populaciju, ubrzo je osvanula na svim društvenim mrežama, uz brojne gnevne reakcije i komentare i naravno dalje deljenje putem interneta. Priča je počela da se preliva sa društvenih mreža na portale klasičnih medija i pretila da naruši ugled manifestacije. Upravo ono što se smatralo osnovnim vrednostima manifestacije, umalo je bilo poljuljano nesmotrenim propustom u programu.

Organizatori manifestacije su reagovali brzo. Što kriza duže traje, više štete može prouzrokovati. Bilo je potrebno da se manifestacija izvuče iz medijske žiže, odnosno da se komunikacija preusmeri. U kriznom komuniciranju, pored toga što treba biti brz, treba biti i iskren.

Greška je napravljena, bilo je potrebno priznati je.

Organizatori su objavili izvinjenje na zvaničnoj stranici na Facebook-u, a zatim ga podelili i na profilu na Twitter-u odakle je sve i počelo. Kriza se uvek rešava tamo gde je nastala. Ostaviti publiku bez komentara, odnosno ignorisati je, najgori je način „rešavanja“ (potencijalne) krizne situacije.

Kao što uvek biva, bilo je pojedinaca koji ni izvinjenjem nisu bili zadovoljni. Naše je mišljenje da su način na koji je izvinjenje napisano, kao i njegova pravovremena objava, uticali na to da kriza krene silaznom putanjom.

Znate li vi neki primer kriznog komuniciranja u organizaciji događaja?