fbpx




Beogradski međunarodni sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, ove godine će biti organizovan od 20. do 27. oktobra, na površini od preko 30.000 m2, uz učešće oko 500 izlagača iz Srbije i inostranstva.

I ove godine, na najposećenijem sajmu knjiga u regionu, tradicionalno će učestvovati najveći domaći, kao i brojni inostrani izdavači i pisci, a javnosti će biti predstavljen veliki broj novih naslova. Publika će moći da prisustvuje i učestvuje u brojnim diskusijama, tribinama i promocijama. Veoma bogat prateći program odvijaće se u nekoliko sala za zvanične prezentacije i na štandovima izlagača.

Međunarodni beogradski sajam knjiga odvijaće se pod sloganom „Pismo = Glava“, kao podsećanje na univerzalnu vrednost pismenosti, te značaj književnog stvaralaštva.

 

Zemlja počasni gost – Arapska Republika Egipat

Počasni gost 2019. godine je Arapska Republika Egipat. Na više od 200 m2 izložbenog prostora u centralnom delu hale 2a, Egipat će predstaviti svoju viševekovnu kulturu i tradiciju – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika, kao i domete dinamičnog razvoja u kulturi, a posebno u izdavačkoj oblasti. Počasni gost upriličiće izuzetno bogat kulturno umetnički program. Najavljeno je učešće velikih imena egipatske književne scene, pa će publika moći da čuje i vidi izuzetnu književnicu mlađe generacije Salvu Bakr, književnicu Mai Haled i egiptologa Mamduh el Damatija, poznatog po delima iz oblasti istorije i arheologije. Posetiocima manifestacije predstaviće se i Muhamed Salmavi – dugogodišnji predsednik egipatske Unije pisaca i autor preko trideset knjiga, kao i spisateljica i novinarka Mansura Ez- Eldin.

Inostrani izlagači

Pored Arapske Republike Egipat, zemlje počasnog gosta, na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga osim izdavača iz Srbije učestvuju i izdavači iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Rusije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Italije, Turske, Kine, Rumunije, Irana, Belorusije, Švajcarske, Maroka, Alžira, Tunisa, Nemačke i Albanije. U delu izložbi nastupiće i Slovačka. Literatura različitih inostranih izdavača biće predstavljena i na štandovima distributerskih kuća u hali 4.

Gosti iz inostranstva

Brojni inostrani gosti, pisci, prevodioci i izdavači će na ovogodišnjem Sajmu knjiga učiniti čast organizatorima i
ljubiteljima književnosti u Srbiji. Gosti ovogodišnjeg sajma biće Dejvid Van iz SAD, Nermin Jildirim iz Turske, Sergej Šargunov iz Rusije i Laura Sintija Černjauskajte iz Litvanije.

Pogledajte program Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ovde.

Otvaranje Sajma knjiga

64. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće otvoren za publiku u nedelju, 20. oktobra od 10 časova, a svečano otvaranje zakazano je istog dana za 18 časova u hali 2 Beogradskog sajma. U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma će pozdraviti dr Haitam Al Haj Ali. Predsednik je Generalne egipatske organizacije za knjige, predavač književne kritike i gostujući profesor na Univerzitetu Ningxia u Kini. Dr Haitam Al Haj Ali je direktor Međunarodnog sajma knjiga u Kairu i generalni sekretar Visokog saveta za kulturu u periodu od 2016. do 2017. godine. Član je Komisije za proučavanje književnosti pri Visokom savetu za kulturu od 2006. godine, egipatskog Udruženja pisaca, kao i član komisije i sudija za brojne arapske i egipatske nagrade. Učesnik je na brojnim arapskim i međunarodnim forumima na temu kulture i književnosti.

64. Međunarodni beogradski sajam knjiga otvoriće Milovan Vitezović

Srpski pisac Milovan Vitezović rođen je 11. septembra 1944. godine, u Vitezovićima, Beloperica, Kosjerić. Bio je urednik listova i časopisa Susret, Književne novine, Satirikon, Jež, dugogodišnji urednik Igranog programa Televizije Beograd, glavni urednik Umetničkog programa Radio-televizije Srbije i univerzitetski profesor na Akademiji umetnosti za predmet Filmski i televizijski scenario.

Kao spoljni urednik za kapitalna dela Zavoda za udžbenike priredio je dela Pavla Popovića, Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Milana Kašanina i Stojana Novakovića. Jedan je od priređivača sabranih dela Sime Milutinovića Sarajlije i pisac je pet pogovora. Priredio je za objavljivanje i dvadeset pet reprinta stare i retke srpske knjige. Otkrio je i priredio (sa Miljenkom Vitezović) knjigu Sveti Sava u ruskom carskom letopisu kao izvod iz u svetu najmonumentalnije rukopisne zbirke Letopisni licevoj svod, ilustrovane istorije sveta, rađene do 1550. za prvog ruskog cara Ivana IV Vasiljeviča Groznog.

Piše pesme, romane, drame, filmske i televizijske scenarije, knjige za decu, eseje i aforizme. Objavio je četrdesetak knjiga, u preko dvesta izdanja. Autor je dvanaest bestseler romana (Šešir profesora Koste Vujića, Lajanje na zvezde, Simfonija Vinaver, Čarape kralja Petra, Hajduk Veljko Petrović, Milena iz Knez Mihailove, Sveta ljubav, Sinđelić se sa suncem smirio, Princ Rastko, Bulerleska u Parizu, Kad je neven bio sunce, Gospođica Desanka). Najznačajnije njegove zbirke pesama su: Slobodnije od slobode, Vojnici u voćnjaku, Robijaši u srcu, Pevanje srpsko, Odbrana duše, Hamlet studira glumu, Sećanje na nas, Ispit kod profesora Miloša N. Đurića; knjige aforizama: Srce me je otkucalo, Moždane kapi, Mislarica, Ludi dragi kamen, Čoveče, naljuti se, Viteški kodeks; knjige pesama za decu i mlade: Ja i klinci ko pesnici, Naimenovanja, Pesme koje rastu, Izabrano detinjstvo. Izbori iz njegovih dela su objavljivani više puta: Izabrane pesme za decu (tri knjige), Izabrana dela (pet knjiga), Izabrana dela (10 knjiga) i Izabrani romani (10 knjiga). Zavod za udžbenike već nekoliko godina objavljuje novo izdanje njegovih Izabranih dela (dosad objavljeno 28 knjiga). Zastupljen je u pedesetak domaćih i stranih antologija pesama, satira, aforizama, pesama za decu i priča.

Kao dramski autor pisao je za pozorište, radio, film i televiziju. U delima pisanim za pozorište izdvajaju se drame Bajka o Vuku i Srbima, Princ Rastko – monah Sava, MiSterija (Rodoljubac), Sterijin put u Srbe, Svetozar, komedije Kralj i njegov komediograf, Kako zabraniti narod, Srpska posla i Ko se boji Radoja Domanovića (koautor Slavko Lebedinski), kao i satirični kabarei Markse, Markse, koliko je sati, Hajd u park kabare, Usklađivao lud zbunjenog, Hamlet studira glumu. Autor je i dvadesetak radio-drama i monodrama.

Kao televizijski autor, osvedočio se televizijskom dramom Šešir profesora Koste Vujića, televizijskim igranim serijama Dimitrije Tucović, Vuk Karadžić, Pripovedanja Radoja Domanovića i Šešir profesora Koste Vujića. Po njegovim scenarijima snimljeni su filmovi Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija i Gde cveta limun žut, kao i dokumentarna serija Karađorđe i Srpska revolucija. Filmovi Gde cveta limun žut i Šešir profesora Vujića dobili su premije Zlatni vitez na festivalu filmova slovenskih zemalja u Moskvi.

Sastavio je više antologija, među kojima su i Antologija svetske ljubavne poezije i Antologija svetske poezije za decu.
Među brojnim nagradama, uglavnom za životno delo (od Vukove do Kočićeve nagrade) koje je dobio, izdvaja se Evropska nagrada za seriju Vuk Karadžić, koja je ovu seriju 1988. uvela na listu filmske i televizijske baštine Evrope, i Imperskaja nagrada Saveza pisaca Ruske federacije za roman Čarape kralja Petra. Nagradu Pečat vremena dobio je za monografiju Vuk naš nasušni.

Odlikovan je Ordenom zasluga za narod Predsedništva SFRJ, ordenima Svetog despota Stefana Lazarevića i Svetog Save Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i Njegove Svetosti patrijarha Irineja. Član je Srpskog filozofskog društva, Udruženja književnika i Srpskog PEN centra. Sada je predsednik Udruženja književnika Srbije.

Prateći programi organizatora i učesnika Sajma knjiga

I ove godine, , tokom osam sajamskih dana biće organizovano na desetine tribinskih programa posvećenih mnogim temama koje su u najneposrednijoj vezi sa izazovima aktuelnog trenutka domaće izdavačke produkcije i značajnim jubilejima. Kao i prethodnih godina, na Sajmu knjiga biće upriličeni kvalitetni programi za najmlađe posetioce.

Pogledajte program Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ovde.

Prva sajamska tribina PRAVDA ZA NOBELA će biti održana u nedelju, 20. oktobra i biće posvećena aktuelnim dobitnicima Nobelove nagrade za književnost Olgi Tokarčuk i Peteru Handkeu. Između ostalih, na tribini će govoriti Muharem Bazdulj, Žarko Radaković, Nebojša Grujičić i Miroljub Stojanović Tribina će biti održana u sali „Ivo Andrić“, sa početkom u 19.30 časova.

Pored ovih tribina, izlagači će predstaviti svoja najnovija izdanja u salama u hali 1A, Ivo Andrić, Borislav Pekić, Vasko Popa i Dobrica Erić, i Plato Beogradski sajam, kao i na svojim štandovima,.

Sajamske izložbe

1. Jubileji 2019: „Crnjanski, Kiš, Pavić“ – Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat i Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i putovanja i Biblioteka Lazić
• Crnjanski: povodom 100 godina „Itake i komentara“
• Kiš: povodom 30 godina od smrti
• Pavić: „Pavić u biblioteci Miodraga Pavlovića“ povodom 90 godina od rođenja i 10 godina od smrti
2. „Drama u srpskoj književnosti“ (prva i retka izdanja knjiga) – Srpsko bibliofilsko društvo
3. „Tragom znamenitih Srba u Nemačkoj“ – Fondacija za humanu starost „Laza Lazarević“
4. „Putujuća izložba ćirilice“ i „Međunarodna izložba kaligrafije“ – Udruženje građana „Kultura ćirilice“
5. „Dani ćirilice Bavanište 2019“ – Udruženje Dani ćirilice Bavanište
6. „Srpski ilustratori za decu na Bijenalu ilustracije u Bratislavi“ i knjige za izložbe „Najlepše slovačke knjige 2018“ – Međunarodni centar za dečje stvarlaštvo „Bibiana“, Bratislava, Slovačka
7. „Luka Ćelović Trebinjac – ostvarenje srpskog sna“ i „Snaga ćirilice kroz vekove: od duhovnosti manastira Žiča do vizantološkog nasleđa Pavića“ – Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
8. „Srbija stvara priče“ -Nacionalna platforma Vlade RS za promociju kreativnosti i inovativnosti
9. „Izložba grafika prvog Sabora grafičara «Teodor Ljubavić» – Sopotnica 2019 (Novo Goražde) posvećenih obeležavanju PETSTOTE GODIŠNjICE GORAŽDANSKE ŠTAMPARIJE“ – Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji, Mitropolija Dabrobosanska, Opština Novo Goražde, Art Dinamik, Višegrad

Festival stvaralaštva mladih

Predstavljanje dela umetnika mlađih od 30 godina iz različitih oblasti stvaralaštva (dramsko, likovno, muzičko, filmsko) koja za predložak imaju knjigu, započeto je 2015. godine. Kako je projekat naišao na izuzetan prijem od strane učesnika i publike, festival će se odvijati i na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u hali 2 nivo C.

Izlagački koncept i izložbene celine

Izložbene celine koncipirane su kao prethodnih godina:
• Hala 1: domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost (isključivo sa sopstvenim izdanjima)
• Hala 2A: počasni gost Beogradskog sajma knjiga – Arapska Republika Egipat, inostrani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature
• Hala 2C: izložbe, Festival stvaralaštva mladih, pres centar, prostor za odmor
• Hala 4: domaći i strani izdavači, državne institucije/ustanove (ministarstva, biblioteke, muzeji…) i izdavači iz oblasti religije i teologije, prodaja knjiga i distributeri
• Hala 4, galerija: prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga
• Hala 1A: programske sale

Školski dan, četvrtak, 24. oktobra

Školski dan namenjen je organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za školski dan pripremaju poseban sadržajan program namenjen starijim i mlađim školarcima kao i njihovim učiteljima i predavačima. Svečano otvaranje Školskog dana je u četvrtak, 24. oktobra u 11 časova u hali 2, a organizator je ove godine za najmlađe čitaoce priredio poseban program koji će se od 13 do 16 časova odvijati na Platou beogradskog Sajma u hali 1A.

Nagrade

U okviru 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga tradicionalno će biti dodeljene nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u kategorijama:
• Izdavač godine
• Izdavački poduhvat godine
• Dečija knjiga godine
• Nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku
• Specijalno priznanje za doprinos u oblasti nauke
• Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip
• Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu
• Nagrada za najlepšu dečju knjigu
• Specijalno priznanje za mladog dizajnera

Za nagrade konkurišu svi izdavači – učesnici Sajma knjiga iz Srbije (osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore), automatski samim učešćem na manifestaciji.
Uručenje nagrada Međunarodnog beogradskog sajma knjiga je u četvrtak, 24. oktobra, u 13 časova, u sali „Ivo Andrić“, hala 1A.
Pored tradicionalnih sajamskih nagrada biće uručena i nagrada „Dositej Obradović“ koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču za kontinuirani doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Pogledajte program Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ovde.

Radno vreme

Radno vreme 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga:
• 20.10. (nedelja), 25.10. (petak), 26.10. (subota) i 27.10. (nedelja) – od 10 do 21 sat
• 21.10. (ponedeljak), 22.10. (utorak), 23.10. (sreda) i 24.10. (četvrtak) – od 10 do 20 časova.

Ulaznice

Cene ulaznica na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga:
• pojedinačna ulaznica je 250 dinara
• tokom Školskog dana, kao i svih ostalih dana trajanja Sajma knjiga, cena kolektivne ulaznice je 150 dinara.
• cena parkinga je 150 dinara po započetom satu.

Istovremeno na Beogradskom sajmu

Počev od 23. zaključno sa 27. oktobrom na Beogradskom sajmu će se održati i:
Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava – hale 2be i 3a
Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Media market“ – hala 3.

Izvor: Press Međunarodnog beogradskog sajma knjiga

 

♥ Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite ga nekome kome mislite da će biti koristan.

Ostale zanimljive vesti o događajima u Srbiji pročitajte ovde.


Leave a Reply


  • Povežimo se

  • Search