„Ništa nije trajno, osim promene.“


Izazovi brendiranja evropskih gradova

U organizaciji EU info centra, danas je održano predavanje o izazovima brendiranja gradova. O temi je govorila Mr Bojana Bursać Džalto, istoričarka umetnosti, čije je izlaganje osvrt na magistarski rad koji je odbranila pre desetak godina, osveženo novim primerima.

Gradovi brendovi postoje od davnina, iako se tako davno brendovima nisu nazivali. Svi putevi vode u Rim, govorilo se. Podjednako poznati bili su i Jerusalim i Meka, najvažnija odredišta pokloničkih putovanja. I gradovi brendovi, takođe.

I love New York

I love New York

Savremeni koncept brendiranja gradova se vezuje za Njujork, i čuveni logo slogan I love NY iz 1977. godine. Iako se verovalo da će trajati nekoliko meseci, ovaj logo traje i danas.

Kao primeri iz Evrope, pomenuti su oni čiji su simboli najizraženiji ili po pojmovima nama najbliži: Mocart i Salcburg, Ajfelov toranj i Pariz, Gaudi i Barselona… Arhitektura se često povezuje sa identitetom grada. Ona je odraz grada, ona privlači turiste. Naša predavačica se dotakla i budućeg izgleda Beograda i izmene njegove siluete. O tome do sada nisam razmišljala, bar ne na taj način. Umesto platoa kod Hrama Svetog Save sa vrhom na 135m nadmorske visine, imaćemo kulu Beograd i najvišu tačku grada na 220 metara nadmorske visine. Ceo projekat Beograd na vodi okarakterisan je kao brendiranje grada odozgo na dole – kada se odluke o brendiranju ili izmeni identiteta grada donose na pozicijama na vlasti, a stepen učešća lokalnog stanovništva je u tom procesu minimalan.

Suprotan i efektniji, je pristup odozdo na gore – kada inicijativa krene od pojedinca pa se preko lokalne zajednice proširi na grad, državu, pa i mnogo šire. Sjajan primer su ploče sećanja ili kamenje spoticanja (stolperstein) inicijativa jednog nemačkog umetnika, koji je na kamenu veličine 96×96 počeo da pravi spomenike u znak sećanja na žrtve nacizma i postavljao ih širom Nemačke. Na svaki kamen uneti su podaci: ime, godina rođenja i sudbina, kao i datum deportacije i smrti. Ova inicijativa se od 2007. godine proširila i na druge države: Mađarsku, Italiju, Holandiju, Norvešku i Rusiju.

Pomenuta je i tzv. džentrifikacija – oživljavanje zapuštenih delova grada. Savamala je pravi primer. Oživeše je umetnici. I manifestacije.

Znala sam da će biti nemoguće ne pomenuti manifestacije. One su te koje šalju pozitivnu sliku grada u svet, pozicioniraju grad u svesti ljudi. Olimpijske igre, Evrovizija, Evropska prestonica kulture – samo su neke od njih.

Nezaobilazan je i primer brendiranja Amsterdama, jedne od najpopularnijih evropskih destinacija. Slogan I Amsterdam i brend strategija koja je sa njim povezana, uveliko je poznata u marketinškom svetu, a opet pristupačna i razumljiva stanovnicima Amsterdama i njegovim posetiocima. Iza samog slogana, krije se obimno istraživanje o percepciji grada kao i ciljevi koje je ovom kampanjom potrebno ispuniti. Prepoznatljiv slogan u vidu instalacije slova, rasprostranjen je na tri mesta u gradu: na aerodromu i kod nacionalnog muzeja kao stalna postavka, dok treći putuje gradom i smešta se pod okrilje aktuelnih kulturnih događaja.

Istraživanja su pokazala da se ova slova uslikaju 8.000 puta u toku samo jednog dana!

www.iamsterdam.com

www.iamsterdam.com

Ovaj primer je potvrdio da brendiranje ne treba prepustiti slučaju, već taj proces usmeravati.

Uživala sam danas. Koliko u predavanju, toliko i u interakciji nakon predavanja. Posetioci su bili izuzetno zainteresovani za temu i želeli su da podele svoja viđenja. U ovom slučaju se mogu našaliti kako veliki umovi misle slično, jer sam i ja istraživala brendove destinacija, doduše nekoliko godina posle Bojane i sa drugačijeg, turističkog aspekta.

Izazovi brendiranja evropskih gradova u EU info centru

Izazovi brendiranja evropskih gradova u EU info centru

Iako sam imala toliko toga da kažem i toliko toga da pitam, nisam. Želela sam samo sve da saslušam. Da bih bolje razumela. Brend je ono što drugi govore da jeste.

Photo: Freepik

Beograd, 02. jun 2016.

 

 


Klikni pametno! [QR Code]

Klikni pametno! [QR Code]QR (Quick Response) kôd je konačno postao deo (našeg) turističkog predstavljanja. Mogao se videti na promotivnim materijalima velikog broja izlagača na Sajmu turizma ove godine. Na prošlogodišnjem Sajmu, turistička organizacija Hrvatske je bila jedna od retkih koja je na ovaj način povezala opipljivi offline svet sa neopipljivim i većim online svetom.

Novi Becej

Ovaj dvodimenzionalni kôd, crno beli kvadrat(ić), se može odštampati i/ili zalepiti na štand, izlog, ambalažu, brošuru ili postaviti u blizini neke turističke atrakcije… Nakon skeniranja kôda, posetilac/turista se može naći na bilo kom mestu na internetu (onom mestu na koje Vi želite da ga odvedete). Može posetiti stranicu za kontakt, pogledati galeriju fotografija, video ili saznati dodatne informacije o turističkoj destinaciji, atrakciji, hotelu, događaju…

Mogućnosti su neograničene, korišćenje jednostavno, QR kôd besplatan.

Velika popularnost ovakvog načina komunikacije i QR kôda uopšte, proizašla je iz sve većeg rasta broja korisnika tzv. pametnih telefona i sve većeg broja korisnika interneta, ali i iz potrebe za brzom i jednostavnom razmenom informacija.

Nedavno je u Rio de Ženeiru započet zanimljiv QR kôd projekat, jedan od mnogih projekata čija je realizacija planirana pre početka Olimpijskih igara 2016. godine. Planirana je ugradnja tridesetak QR kodova u trotoare blizu plaža, istorijskih lokaliteta i turističkih atrakcija. Kažem ugradnja, jer kodovi neće biti naslikani na trotoarima već će od crnog i belog kamena/mermera biti napravljene jedinstvene pločice – kodovi, koje će biti deo trotoara. Turisti će skeniranjem pločica doći do mapa grada i informacija na engleskom, španskom i portugalskom. Rio ovim potezom zvanično postaje jedini QR kôd grad na svetu!

QR kôd i događaji

Na koji način će QR kodovi biti korišćeni u planiranju i organizaciji događaja zavisi samo od kreativnosti organizatora.

Jedan od najzanimljivijih primera primene QR koda je na jednoj od izložbi u Smithsonian muzeju. Na izložbi posvećenoj praistorijskom dobu i nenadertalcima nalazi se i QR kôd pomoću kojeg korisnici mogu videti kako bi oni ili njihovi prijatelji izgledali pre 50.000 godina, kao praistorijski ljudi. Aplikacija nudi i lako povezivanje sa Facebook profilom i lako postavljanje te slike iz praistorije. Istraživanja su pokazala da je zahvaljujući ovoj aplikaciji povećana poseta, ali i zadržavanje posetilaca na izložbi.

Još jedan sjajan primer: The World Park Campaign

Evo nekoliko predloga kako koristiti QR kôd u organizaciji događaja:

#Plakati, flajeri, brošure

QR kôd se može naći na svim štampanim promo materijalima i usmeriti posetioce događaja na stranicu sa informacijama o vremenu i mestu održavanja događaja, programu događaja, načinu dolaska, učesnicima ili na stranicu preko koje mogu da rezervišu, kupe ili osvoje karte za događaj.

#Video, galerija fotografija, prezentacije

Ne postoji ništa što više intrigira ljude od video prezentacija! QR kôd se može usmeriti ka YouTube kanalu organizatora događaja ili ka video snimku najave događaja gde su, u zavisnosti od vrste događaja, predstavljeni umetnici/izvođači/predavači. Ukoliko se radi o filmskom događaju može se prikazati trejler nekog od filmova ili ekskluzivne scene koje se neće pojaviti u filmu. Na poslovnim događajima skeniranjem QR kodova se mogu, na primer, preuzimati prezentacije predavača.

#Društveni mediji

QR kodovi se mogu iskoristiti i za povezivanje posetilaca događaja sa Facebook ili Twitter stranicom (organizatora) događaja. Na ovaj način oni se mogu uključiti u komentarisanje događaja, podeliti utiske ili slike sa događaja sa svojim prijateljima.

#Konkursi

Poželjno je dodatno podstaći korisnike da skeniraju QR kôd, uključivanjem u neku igru, konkurs, takmičenje. To može biti takmičenje o poznavanju događaja ili jednostavna igra (elektronska lutrija) za koju je dovoljno kliknuti Like na Facebook stranici događaja i sačekati proglašenje dobitnika. Nagrada može biti ulaznica za događaj, upoznavanje nekog od izvođača i slično.

#Treba znati i:

– QR kôd podržava 9 vrsta podataka: kontakt informacije, kalendar događaja, e-mail adresu, broj telefona, geo lokaciju, SMS, tekst, WiFi konekciju i link sa URL adresom;

– QR kôd treba povezati sa sadržajem na internetu koji je prilagođen različitim mobilnim uređajima (smart telefonima i tabletima). U suprotnom iskustva korisnika neće biti tako pozitivna. Ne treba usmeravati korisnike ni na web stranice koje koriste Flash;

– Pored QR koda potrebno je postaviti i call-to-action kako bi korisnici znali zašto uopšte da skeniraju kôd (na QR kodu Novog Bečeja stoji na primer ‘Registracija za newsletter’). Korisnicima treba ponuditi neku vrednost, učiniti dostupnim nešto što im trenutno (dok skeniraju QR kôd) nije dostupno. To znači da QR kôd ne treba povezivati sa stranicom na kojoj se nalaze isti podaci koji su trenutno dostupni na nekom štampanom promo materijalu;

– QR kôd se može povezati i sa analitikom, što organizatorima daje mogućnost da prate svoju kampanju;

– Pre postavljanja QR koda potrebno je testirati kako funkcioniše skeniranje (preko različitih telefona i različitih platformi), ali i kakva je pokrivenost mobilne mreže na mestu na kojem će QR kôd stajati.

Ovako izgleda QR kod eventsinserbia.com:

qr kodwww.eventsinserbia.com

[Infografika] Turistički promet u Srbiji 2012

[Infografika] Turistički promet u Srbiji 2012Ne postoji dosadna tema. Dosadan može da bude samo način na koji se o njoj govori.

Danas se sve vrste podataka, istraživanja, uputstava, analiza i drugih preobimnih tekstova, mogu prikazati na sažetiji, zanimljiviji i nimalo dosadan način. U formi [Infografike].

Infografika je vid grafičkog odnosno vizuelnog predstavljanja podataka na mnogo efektniji način. Može se reći da je to prastari način komuniciranja; kroz slike su govorili još u pećinama. Danas je popularnosti ovog komunikacijskog alata doprineo razvoj društvenih mreža putem kojih se informacije brzinom zvuka šire svetom.

Iza svake infografike stoji mnogo rada: pre svega istraživanje, prikupljanje i analiza podataka koje je potrebno prikazati; odvajanje bitnog od nebitnog; pa smišljanje načina za pravilan prikaz informacija u skladu sa samim ciljem koji infografikom želimo da postignemo; pa dizajniranje infografike… Ali trud se svakako isplati!

Turistički promet u Srbiji se, na primer, može prikazati na drugačiji način. Ne mogu reći zanimljiviji, jer turistički promet Srbije ni po čemu nije zanimljiv. Iznenađenja nema – ove godine nešto veći broj dolazaka, ukupno 2.079.643 (za 11.000 više nego prošle godine), struktura posetilaca još uvek ista (većinom iz Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine). Saopštenje sastavljeno na tradicionalan način o turističkom prometu dostupno je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a infografiku na istu temu možete pogledati ovde:

Mala infografika


Turizam za svaki uređaj

Turizam za svaki uređajPočetkom prošle godine Stokholm je predstavljen na vodećem sajmu nekretnina MIPIM u Kanu. Prezentacija je privukla ogromnu pažnju, pomerila granice…

 

Potvrdila je da je promenjen način na koji svet funkcioniše, način na koji se predstavljamo, način na koji komuniciramo.. I predstavljen je još jedan način prezentovanja destinacija uz pomoć tehnologija.

Danas više od 35% ukupnog svetskog stanovništva koristi internet. Sve je više onih koji koriste svoje mobilne telefone i tablete kako bi pristupili mejlovima ili se povezali na društvenim mrežama. Studije pokazuju da će njihov broj do 2015. godine preći dve milijarde.

Stoga, sada više nije važno samo imati web sajt, već imati web sajt koji je prilagođen različitim vrstama mobilnih platformi i različitim rezolucijama (kompjuteru, laptopu, tablet računaru, mobilnom telefonu..). Razvio se tzv. Responsive web design (u prevodu: odgovarajući, prilagodljivi web dizajn) sa ciljem lakšeg čitanja i olakšane navigacije, uz minimalno skrolovanje i pomeranje pri pregledanju web sajta na bilo kom uređaju.

U svetu turizma na našim prostorima ovaj trend još uvek nije zaživeo. Praksa je već pokazala da u inovacijama u turizmu prednjače Hrvatska i Slovenija. Onda i ne čudi što je prvi web sajt u regionu koji je optimizovan za mobilne uređaje sajt Ljubljane. Novi, optimizovan sajt omogućava posetiocima Ljubljane da lociraju svoju trenutnu poziciju, koriste interaktivnu mapu, sastave plan boravka koristeći MyVisit i još mnogo toga. Sajt je pušten u rad u pravo vreme, pre sajma turizma Alpe-Adria Tourism and Leisure u Ljubljani.

Zašto je sve ovo važno za turizam? Istraživanja pokazuju da je u porastu i broj aplikacija koje korisnici mobilnih uređaja preuzimaju sa interneta. Te aplikacije se najvećim delom vezuju za dobijanje različitih informacija o organizaciji aktivnosti u slobodno vreme (vremenska prognoza, red vožnje, aktuelni događaji). Dakle, turističkih informacija. Ovakve aplikacije će biti sve zastupljenije i zanimljivije turistima koji posećuju neku destinaciju, naročito onima koji to čine prvi put. Na našem tržištu nedavno su izrađene aplikacija Ski Kopaonik i aplikacija za seoski turizam na Zlatiboru.

Sve one destinacije koje nemaju potrebu za razvojem sopstvenih aplikacija svakako treba da imaju web sajt koji je prilagođen različitim mobilnim platformama, kako bi svoju destinaciju prikazali na najbolji mogući način, na svim uređajima. Turistima je potrebno pružiti nezaboravno iskustvo, i online i offline.

A sada i nešto statistike (Google Analytics podaci o poseti web sajtova sa mobilnih uređaja, za 42 turističke organizacije):
– 20% poseta web sajtu turističke organizacije dolazi preko mobilnih uređaja, što je povećanje u poređenju sa 11% u 2011. godini
– 42% turista koji koriste smart telefone u poseti web sajtova turističkih organizacija traže informacije o predlozima za boravak na destinaciji, 34% traži informacije o događajima koji se organizuju, 11% traži kontakt informacije i 5% informacije o smeštaju.

Blog eventsinserbia.com je prilagođen različitim mobilnim uređajima. Proverite odmah: ukoliko smanjite prozor u kojem se nalazi blog (pritiskom na srednje dugme u gornjem desnom uglu prozora – Restore Down) i strelicom povlačite sa desna na levo videćete da se za razliku od drugih sajtova kod kojih sadržaj nestaje, sadržaj ovog bloga prilagođava veličini prozora. Prilagodljiv dizajn.

Budućnost je stigla. Treba da budemo deo nje.