„Svet je odraz ljudskih misli.“


Jeste li upoznali gospodina Holanda?

Nakon teksta o nedavno održanom predavanju o izazovima brendiranja gradova i primera uspešnog brendiranja Amsterdama o kojem sam pisala, želela sam da prikažem i druge načine na koje Holanđani razmišljaju o brendovima. Ovaj primer mi je posebno interesantan, jer se vezuje za brend destinacije i industriju događaja.

Ko je Mr. Holland?
Mr. Holland je zvanični predstavnik kongresno-turističkog biroa Holandije. Njegov osnovni zadatak je da promoviše Holandiju kao idealnu destinaciju za sastanke, konferencije i događaje.

Mr Holland je tzv. brand character, ličnost koja predstavlja identitet Holandije. Izgleda upravo onako kako se očekuje od jednog holandskog mladića sa osobinama koje (treba da) krase svakog domaćina u Holandiji:

Vizuelni identitet (brenda): plavokos je, visok, plavih očiju, svetle puti, uvek odeven u nacionalnu boju Holandije, narandžastu, često sa posebnim detaljima (poput ove kravate sa naslikanom lalom, takođe jednim od holandskih simbola)…
Osobine ličnosti (brenda): vedrog duha, komunikativan, pristupačan, uvek spreman da pomogne…

Mr-Holland

Mr Holland

Mr. Holland uskače u pomoć pri izboru prave destinacije za održavanje događaja u Holandiji, povezuje organizatore događaja sa kongresnim centrima i drugim event prostorima, agencijama, hotelima i kompanijama, pruža sve potrebne informacije o holandskim destinacijama i datumima održavanja najvažnijih događaja, vodi svoj blog, ima naloge na svim društvenim mrežama, animira posetioce na sajmovima širom sveta da posete baš Holandiju…

Proverite: www.meetmrholland.com ili meetmrholland.wordpress.com

Pored svega toga, on je i promoter događaja u svojoj zemlji. Pre tri godine posebnu pažnju su mi privukle njegove aktivnosti na društvenim mrežama, u promociji manifestacije „Kraljičin dan“(Queen’s day), koja je ujedno i nacionalni praznik u Holandiji. Događaj je po mnogo čemu bio specifičan, jer je baš te 2013. holandska kraljica Beatriks abdicirala u korist svog sina. Već naredne godine organizovan je prvi „Dan kralja“, nakon 120 godina vladavine nekoliko holandskih kraljica (2014. godine „Kraljev dan“ je obeležen 26. aprila, dok se od 2015. godine obeležava na dan njegovog rođendana 27.aprila).

Royal

Royal Madness!

Događaj je promovisan na najrazličitije načine, putem kampanje pod nazivom „Kruniši se“ (Crown yourself) u znak pružanja podrške novom kralju ili „Obuci me za Kraljičin dan“ (Dress me up for Queen’s day) gde su se Facebook pratioci uključivali u kreiranje izgleda Mr Hollanda. Na blogu Mr Holland objavljeni su brojni zanimljivi tekstovi o kraljevskoj porodici i samoj manifestaciji. Kraljičin dan, odnosno Kraljev dan svake godine privuče oko 800.000 posetilaca.

dress up

„Obuci me za Kraljičin dan“ (Dress me up for Queen’s day)

I predstavljanje Holandije na sajmovima uvek privuče dodatnu pažnju:

Kampanja: Add some orange

add some orange

Kampanja: Add some orange

Kampanja: Dreaming of Holland

h6

Kampanja: Dreaming of Holland

Kampanja: Meet the Dutch masters

Meet the Dutch masters

Kampanja: Meet the Dutch masters

Kampanja: Give it the Orange Twist

orange twist

Kampanja: Give it the Orange Twist

Svim ovim kompanijama zajednička je interakcija. Odnos čoveka prema čoveku. Nakon svih putovanja, nakon svih događaja, to je ono što se pamti. Holandija je to shvatila.

Mr Holland real

Ne mogu da se ne pitam kako bi bilo da je Srbija odlučila da se predstavi na ovakav način. Da je Srbija osoba, kakva bi bila, kako bi izgledala? Bila bi žena (to se ne dovodi u pitanje, zbog ženskog roda imenice), ali kakva žena? Mlada, moderna, vedrog duha ili možda ostarela dama slomljena od godina?

AŽURIRANO 28.07.2016.

Pokušajte da pogodite iz koje zemlje je osoba na slici:

What countries would look like if they were people?

 

 


U poseti festivalu "Ruže Lipolista"

Na poziv Turističke organizacije grada Šapca, posetila sam ovog vikenda festival „Ruže Lipolista“.

Imala sam priliku da obiđem renovirani hotel „Sloboda“ u Šapcu, da prošetam kroz etno selo Topalović, da vidim centar za odgajanje ruža porodice Marinković, da zajedno sa vlasnicom i njenim prijateljima proslavim jubilej, deset godina uspešnog rada vile Albedo u Varni i da uživam na festivalu cveća u Lipolistu.

Utisci sa ovog putovanja nisu mogli stati u samo jedan tekst, zato ih je nekoliko
(klikom na deo slike, pročitajte tekst)

Image Map

Podeli život – daj krv

Danas je svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi.

Na današnji dan, više nego drugih dana u godini, izražava se zahvalnost dobrovoljnim davaocima krvi, koji dajući krv poklanjaju život.

Svetska zdravstvena organizacija je pokrovitelj ovog planetarnog događaja, a Holandija, sa centralnim događajem u Amsterdamu, ovogodišnji je domaćin manifestacije. Slogan manifestacije u 2016. godini je Podeli život, daj krv-krv nas sve povezuje!

world blood donor day - world health organization

Svetska zdravstvena organizacija

Statistika pokazuje da su u samo 62 zemlje sveta, zalihe jedinica krvi, u proseku, jednake potrebama za istim. U tim zemljama, razvijena je svest o važnosti redovnog davanja krvi.

U većini drugih zemalja, pa tako i kod nas, situacija nažalost nije tako pozitivna. Osnovni razlozi za davanje krvi su namensko davanje krvi (za nekog koga poznajemo, a krv mu je neophodna) ili beneficije koje se time ostvaruju (pravo na korišćenje dva dana plaćenog odsustva, što je propisano Zakonom o radu, na primer).

U društvima u kojima dobrovoljno davanje krvi nije deo opšte svesti, potencijalne davaoce potrebno je stalno animirati kako bi im se skrenula pažnja na to da davanjem krvi mogu spasiti nekoliko života.

U Americi i Kanadi značajne aktivnosti se organizuju u Noći veštica (Halloween). U skladu sa tom temom organizuje se veliki broj zanimljivih događaja u čijem je fokusu davanje krvi: gradovi su preplavljeni zanimljivim plakatima sa slikama vampira i ubedljivim naslovima poput „Želimo tvoju krv“ (We want your blood), medicinski radnici se za tu priliku posebno kostimiraju, osmišljavaju se posebni programi za decu dok njihovi roditelji daju krv i slično. Neretko se organizuju i nagradne igre, kako bi se ovom humanom gestu još više dalo na značaju.

BloodJedna od kampanja američkog Crvenog krsta

Ovakvi događaji privlače mnogo pažnje i omogućavaju da se za kraće vreme prikupe neophodne količine krvi.

Ako je već tako, možda treba pozvati u pomoć najpoznatije srpske vampire, Savu Savanovića i Petra Blagojevića.

Dok se oni ne priključe, priključite se Vi! Sve informacije na:

Institut za transfuziju krvi Srbije

Zavod za transfuziju krvi Niš

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine

Crveni krst Srbije

U Srbiji je svakih 100 sekundi potreban davalac krvi.

Beograd, 14.jun, 2016.


Dok on leži ovde, ovde leži i kapital

Kuću cveća sam ove godine posetila dva puta – 04. maja na dan Titove smrti i 25.maja na dana kada je proslavljan njegov rođendan i obeležavan Dan mladosti. Ni razlog poseta, kao ni pisanje ovog teksta, nemaju apsolutno nikakvu političku pozadinu.

Naprotiv, pisaću o Titu isključivo sa turističkog aspekta.

Tito je brend. To ne treba ni dovoditi u pitanje.

Sećam se kako me je prilikom posete Španiji, u kupovini suvenira, prekinuo prodavac i upitao odakle sam. „Iz Srbije.“ – rekoh mu. Ne zna. „Jugoslavija.“ – pokušah ponovo. Odmahuje glavom. „Tito.“ – rekoh, više onako, iz šale. „Tito!“ – nasmešio se. Setio se. Dao mi i popust na kupovinu.

Eto, zato je Tito brend. Sećanje na njega ostalo je urezano u svesti običnih ljudi.

Jedan naš istoričar okarakterisao je Tita kao: „najvećeg maga samopromocije u svetskoj politici 20. veka.“ Verujem da je to i bio, ali promovišući sebe, širio je i lep glas o našoj zemlji.

Evo jednog poređenja – turizam nekad i sad: 1980. godine Srbiju je posetilo ukupno 4.327.670 turista (podatak objavljen u publikaciji „50 godina YUTA: 1954-2004“), dok je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2015. godini u Srbiji boravilo ukupno 2.437.165 turista.

Neverovatno. I poražavajuće.

Dakle, 35 godina kasnije, u vremenu globalnog povećanja turističkih kretanja, naša zemlja beleži skoro duplo manji broj turista. Da, imali smo rat, 10 godina mraka, zatvorene granice… Ipak, pitam se, radimo li nešto pogrešno?

Čini se da Muzej istorije Jugoslavije (kako se zove kompleks koji čine: Muzej 25.maj, Kuća cveća gde je grob Josipa Broza Tita, i Stari muzej), nema problem posećenosti. Ispred muzeja uvek ima autobusa, grupe dolaze organizovano skoro svakodnevno.

Tako je bilo i tokom mojih poseta. U ovim prazničnim danima, na dan Titove smrti i na Dan mladosti, posetioci odlaze do groba, a vrlo često i do Starog muzeja, gde je stalna postavka brojnih poklona koje je Tito dobijao prilikom putovanja po zemlji i inostranstvu. Ispravka: bila je stalna postavka. Sada je muzej zatvoren. Ispred njega je znak kako je izložba u pripremi.

Sve je spremno: Titova bista, nova izložba u pripremi i napola pokošen travnjak

Sve je spremno: Titova bista, nova izložba u pripremi i napola pokošen travnjak

Eto, to je ono što me razbesnelo. Na datume kada se očekuje povećana poseta muzeju nedopustivo je da nova postavka ne bude spremna. Svesna sam da priprema nove izložbe iziskuje vreme, ali ponudu je potrebno prilagoditi tražnji. Ovi datumi su, u turističkom žargonu, špic sezone.

Grupa kineskih turista izlazi iz muzeja. Posetili su samo Kuću cveća. Hej, pa nisu videli ni kamene gusle, ni japanski „tanto“ mač, ni „kamen sa Meseca“, ni sliku na polovini zrna pirinča! I toliko toga još…

Pitam se da li se bavimo turizmom ili nam se turizam samo dešava?

Sigurna sam da Muzej ima krizu identiteta, jer to nije smo Muzej sećanja na Tita, već je Muzej istorije Jugoslavije. Pre tri godine, prisustvovala sam okruglom stolu sa temom „25.maj i Muzej istorije Jugoslavije danas“, na kojem su učestvovali profesori, kustosi, istoričari umetnosti… Svi su oni bili svesni da se, iako više ne zvanično, Dan mladosti i dalje neformalno obeležava, da sve više ljudi obilazi Kuću cveća i organizuje manifestacije ispred Muzeja. Vodila se diskusija o tome koja je uloga Muzeja u obeležavanju 25.maja, treba li se Muzej uključiti, da li je publika koja dolazi tog dana uopšte muzejska publika i da li joj treba izaći u susret organizovanjem dodatnih sadržaja, samo iz razloga što pozicijski, to nema ko drugi.

Nažalost, nema ko drugi. Na sva ova pitanja treba da se odgovori na nekim višim instancama. Ili možda na nižim. Želimo li uopšte da iskoristimo našu istoriju za privlačenje turista?

Posetilac Kuće cveća 25.maj 2016.

Posetilac Kuće cveća 25.maj 2016.

Druge destinacije istoriju uveliko koriste u turističke svrhe: Aušvic je danas turistička atrakcija, kuća Ane Frank je danas turistička atrakcija, muzej posvećen žrtvama 11. septembra je danas turistička atrakcija… Primera je mnogo.

Dok se ne napravi (ako se uopšte napravi) nacionalna strategija kojom će Srbija svoje istorijsko nasleđe uključiti u turističku promociju, pojedinci entuzijasti koji promovišu Srbiju u inostranstvu, se mogu osloniti samo na vlastite snage i ideje.

Kada je u pitanju Tito, citiraću jednu od učesnica okruglog stola sa kojom se slažem, uz opasku da toga mnogi nisu svesni, ali: „ Dok on leži ovde, ovde leži i kapital.

 

Foto: Profimedia

Beograd, 26. maj 2016.


Izazov: Idealno letovanje u Srbiji

Otkad sam saznala za Blog izazov, pokrenut sa ciljem da napravimo vodič za idealno lokalno letovanje, razmišljam kako je to zapravo izazov u punom smislu reči. Teško je odbaciti mišljenje da idealno letovanje mora uključivati odlazak na more. Bez 10 dana kupanja i sunčanja kao da odmor nismo ni imali. Zaboravljamo da nas sama promena sredine, pa i odlazak na nekoliko dana iz mesta u kojem stalno boravimo, može osvežiti i oživeti.

Predlažem odmor prepun doživljaja, iskustava i naravno događaja:

Idealno letovanje u Srbiji

Odmor u junu
Predlog: Karneval u Pančevu + Cvetanje Tise u Novom Bečeju + Karneval cveća u Beloj Crkvi

Pančevački karneval (17-18.06.2016.) je jedna od najposećenijih karnevalskih manifestacija u Srbiji. Velika karnevalska povorka ostavlja bez daha – smenjuju se grupe sa različitim kostimima, maskama, koreografijama.. Veliki je broj učesnika iz susednih, ali i dalekih zemalja. Svaki od njih je tu da bi predstavio svoju kulturu, tradiciju, muziku ili ples. Najveću pažnju privlače karnevalske grupe iz egzotičnih zemalja, poput prošlogodišnjih učesnika iz Kube i Bolivije, na primer. Ne morate ići u svet, da biste svet videli.
Cvetanje Tise (sredina juna) se smatra jednim od čuda prirode. Ovaj fenomen je redak u svetu. Osim u Srbiji, može se videti još samo u Kini. Naime, sredinom juna veliki broj insekata tiski cvet, izleće iz vode i kratkim svadbenim plesom dočarava sliku procvetale reke. Tisa cveta u Kanjiži, Senti, Novom Bečeju… Novobečejci svake godine organizuju romantični ritual puštanja plutajućih zapaljenih svećica u reku. Jedna sveća – jedna želja. Legenda kaže, kada Tisa cveta, ljubavne se želje ispunjavaju.
Karneval cveća u Beloj Crkvi (19.06. – 26.06.2016.) se sa prekidima održava duže od 150 godina. Ova manifestacija ima bogat program koji obuhvata izložbe cveća u otvorenim i zatvorenim prostorima, radionice cveća i svečanosti posvećene cveću i karnevalu. Posebnu atrakciju čine i kulturni programi na jezicima nacionalnih manjina, gde se predstavljaju njihov folklor i običaji. Završnicu karnevala čini povorka sa eksponatima koji se prave specijalno za tu priliku mesecima ranije.
Ovaj odmor je idealan za zaljubljene parove i porodice sa decom. Karnevali imaju bogat program posvećen deci, a boravak na Tisi će ih približiti prirodi i pružiti nezaboravno iskustvo. Za one kojima odmor nije odmor bez kupanja, tu su i Tisa i belocrkvanska jezera.

Karneval u Pančevu / Cvetanje Tise u Novom Bečeju / Karneval cveća u Beloj Crkvi

Karneval u Pančevu / Cvetanje Tise u Novom Bečeju / Karneval cveća u Beloj Crkvi


Odmor u julu
Predlog: Susreti Sveti Jovan Biljober u Sokobanji + Veseli spust na Ibru kod Kraljeva

Susreti Sveti Jovan Biljober (03.07.-07.07.2016.) je manifestacija posvećena lekovitom bilju. U nekoliko dana organizuju se izleti do poznatih sokobanjskih lokaliteta poput Sesalačke pećine, Ozrena, Device, Rtnja… Uz učenje o lekovitom bilju i njegovom branju, održavaju se i kvizovi o poznavanju bilja, izbor princeze Biljarice, izbor najlepšeg ivanjdanskog venčića i Biljna parada. Istovremeno se u Sokobanji organizuje i Sajam bilja, meda i zdrave hrane.
Veseli spust na Ibru (03.07.2016.) je, kako i naziv kaže, jedna od najveselijih manifestacija kod nas. Na dan održavanja, reka je premala da primi sve ljubitelje splavarenja. Od Magliča kao startne pozicije do cilja na gradskoj plaži u Kraljevu, u dužini od oko 25km, nižu se najrazličitija plovila, vrlo često specijalno kreirana samo za ovu priliku sa jednim zajedničkim obeležjem – veselom posadom. Za one koji ne vole gužvu, predlažem da, poput mene, splavare Ibrom pre ili nakon ove manifestacije, istom trasom. Iskustvo je neprocenjivo!
Ovaj odmor je idealan za ljubitelje prirode, pešačenja i čistog vazduha.

Susreti Sveti Jovan Biljober u Sokobanji / Veseli spust na Ibru kod Kraljeva

Susreti Sveti Jovan Biljober u Sokobanji / Veseli spust na Ibru kod Kraljeva


Odmor u avgustu
Predlog: Dragačevski sabor, Guča + Nisville, Niš

Sabor trubača u Guči (11-13.08.2016.) i džez festival Nisville u Nišu (11-14.08.2016.) su dva najveća muzička festivala u Srbiji. Žanrovski različiti, po senzibilitetu vrlo slični. Dobar provod zagarantovan.
Ovaj odmor je idealan za ljubitelje muzike, druženja i zabave.

Dragačevski sabor trubača / Festival Nisville

Dragačevski sabor trubača / Festival Nisville


Odmor u septembru
Predlog: Čivijada u Šapcu + Kupusijada u Mrčajevcima

Čivijada u Šapcu (sredina septembra) se održava od 1968. godine pod sloganom „ belosvetski vašar humora i satire“. Svi događaji u okviru manifestacije su usmereni ka podizanju raspoloženja i navlačenju osmeha na lice – takmičenja karikaturista, satiričara i aforističara, izbor predsednika Čivijaške Republike, čivijaško kolo, šampitijada, dečiji karneval, karneval kućnih ljubimaca…
Kupusijada u Mrčajevcima (16-18.09.2016.) je jedna od najpoznatijih gastronomskih manifestacija u Srbiji, posvećena pripremanju svadbarskog kupusa, glavnog specijaliteta zapadne Srbije. Manifestacija ima bogat kulturno zabavni program, narodni višeboj u nekoliko disciplina i brojne sadržaje sa akcentom na takmičenje u kuvanju kupusa.
Ovaj odmor je idealan za podizanje raspoloženja i jačanje imuniteta.

Čivijada u Šapcu / Kupusijada u Mrčajevcima

Čivijada u Šapcu / Kupusijada u Mrčajevcima


Navedeni predlozi su samo neke od mogućih kombinacija događaja koji se mogu uključiti u odmor. Izbor je izvršen prema atraktivnosti samih manifestacija, ali i vremenskoj usklađenosti i blizini mesta održavanja. Namera je bila da pokažem da je moguće obići dve ili više navedenih manifestacija u periodu od 7-10 dana, a da ostane vremena i za pasivni odmor.

Izbor događaja može biti i sasvim drugačiji, u zavisnosti od interesovanja i slobodnog vremena. U Srbiji se godišnje organizuje više od 3.000 manifestacija, a najviše ih je u letnjim mesecima, baš u vreme odmora.

Kada je smeštaj u pitanju, izbor je velik i raznovrstan, od boravka u hotelima do iznajmljivanja apartmana ili soba u seoskom domaćinstvu, ali i noćenja u kampovima. Za koji god da se odlučite, najbitnije je da rezervaciju izvršite mnogo ranije, jer manifestacije privlače veliki broj posetilaca, pa je i popunjenost smeštajnih kapaciteta tada često maksimalna.

Da li Vam se ovakav vid odmora dopada? Da li ste nekada letovali u Srbiji i posećivali manifestacije? Koje bi bile Vaše kombinacije događaja koje biste želeli da posetite tokom svog odmora u Srbiji?

Beograd, 19. maj 2016.