Kuću cveća sam ove godine posetila dva puta – 04. maja na dan Titove smrti i 25.maja na dana kada je proslavljan njegov rođendan i obeležavan Dan mladosti. Ni razlog poseta, kao ni pisanje ovog teksta, nemaju apsolutno nikakvu političku pozadinu.

Naprotiv, pisaću o Titu isključivo sa turističkog aspekta.

Tito je brend. To ne treba ni dovoditi u pitanje.

Sećam se kako me je prilikom posete Španiji, u kupovini suvenira, prekinuo prodavac i upitao odakle sam. „Iz Srbije.“ – rekoh mu. Ne zna. „Jugoslavija.“ – pokušah ponovo. Odmahuje glavom. „Tito.“ – rekoh, više onako, iz šale. „Tito!“ – nasmešio se. Setio se. Dao mi i popust na kupovinu.

Eto, zato je Tito brend. Sećanje na njega ostalo je urezano u svesti običnih ljudi.

Jedan naš istoričar okarakterisao je Tita kao: „najvećeg maga samopromocije u svetskoj politici 20. veka.“ Verujem da je to i bio, ali promovišući sebe, širio je i lep glas o našoj zemlji.

Evo jednog poređenja – turizam nekad i sad: 1980. godine Srbiju je posetilo ukupno 4.327.670 turista (podatak objavljen u publikaciji „50 godina YUTA: 1954-2004“), dok je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2015. godini u Srbiji boravilo ukupno 2.437.165 turista.

Neverovatno. I poražavajuće.

Dakle, 35 godina kasnije, u vremenu globalnog povećanja turističkih kretanja, naša zemlja beleži skoro duplo manji broj turista. Da, imali smo rat, 10 godina mraka, zatvorene granice… Ipak, pitam se, radimo li nešto pogrešno?

Čini se da Muzej istorije Jugoslavije (kako se zove kompleks koji čine: Muzej 25.maj, Kuća cveća gde je grob Josipa Broza Tita, i Stari muzej), nema problem posećenosti. Ispred muzeja uvek ima autobusa, grupe dolaze organizovano skoro svakodnevno.

Tako je bilo i tokom mojih poseta. U ovim prazničnim danima, na dan Titove smrti i na Dan mladosti, posetioci odlaze do groba, a vrlo često i do Starog muzeja, gde je stalna postavka brojnih poklona koje je Tito dobijao prilikom putovanja po zemlji i inostranstvu. Ispravka: bila je stalna postavka. Sada je muzej zatvoren. Ispred njega je znak kako je izložba u pripremi.

Sve je spremno: Titova bista, nova izložba u pripremi i napola pokošen travnjak

Sve je spremno: Titova bista, nova izložba u pripremi i napola pokošen travnjak

Eto, to je ono što me razbesnelo. Na datume kada se očekuje povećana poseta muzeju nedopustivo je da nova postavka ne bude spremna. Svesna sam da priprema nove izložbe iziskuje vreme, ali ponudu je potrebno prilagoditi tražnji. Ovi datumi su, u turističkom žargonu, špic sezone.

Grupa kineskih turista izlazi iz muzeja. Posetili su samo Kuću cveća. Hej, pa nisu videli ni kamene gusle, ni japanski „tanto“ mač, ni „kamen sa Meseca“, ni sliku na polovini zrna pirinča! I toliko toga još…

Pitam se da li se bavimo turizmom ili nam se turizam samo dešava?

Sigurna sam da Muzej ima krizu identiteta, jer to nije smo Muzej sećanja na Tita, već je Muzej istorije Jugoslavije. Pre tri godine, prisustvovala sam okruglom stolu sa temom „25.maj i Muzej istorije Jugoslavije danas“, na kojem su učestvovali profesori, kustosi, istoričari umetnosti… Svi su oni bili svesni da se, iako više ne zvanično, Dan mladosti i dalje neformalno obeležava, da sve više ljudi obilazi Kuću cveća i organizuje manifestacije ispred Muzeja. Vodila se diskusija o tome koja je uloga Muzeja u obeležavanju 25.maja, treba li se Muzej uključiti, da li je publika koja dolazi tog dana uopšte muzejska publika i da li joj treba izaći u susret organizovanjem dodatnih sadržaja, samo iz razloga što pozicijski, to nema ko drugi.

Nažalost, nema ko drugi. Na sva ova pitanja treba da se odgovori na nekim višim instancama. Ili možda na nižim. Želimo li uopšte da iskoristimo našu istoriju za privlačenje turista?

Posetilac Kuće cveća 25.maj 2016.

Posetilac Kuće cveća 25.maj 2016.

Druge destinacije istoriju uveliko koriste u turističke svrhe: Aušvic je danas turistička atrakcija, kuća Ane Frank je danas turistička atrakcija, muzej posvećen žrtvama 11. septembra je danas turistička atrakcija… Primera je mnogo.

Dok se ne napravi (ako se uopšte napravi) nacionalna strategija kojom će Srbija svoje istorijsko nasleđe uključiti u turističku promociju, pojedinci entuzijasti koji promovišu Srbiju u inostranstvu, se mogu osloniti samo na vlastite snage i ideje.

Kada je u pitanju Tito, citiraću jednu od učesnica okruglog stola sa kojom se slažem, uz opasku da toga mnogi nisu svesni, ali: „ Dok on leži ovde, ovde leži i kapital.

 

Foto: Profimedia

Beograd, 26. maj 2016.