Redovno posećujem muzeje. Nikad mi za to nije bio potreban poseban povod. Muzejske postavke bi svaki put samo potvrdile to što znam – da smo nesvesni bogatstva kojim raspolažemo. Ipak, čini se da se baš u ovih 10 dana muzeji potrude da svoje izložbe učine još raznovrsnijim, a programe bogatijim. Zato se ovoj manifestaciji radujem.

U narednim redovima, ali i narednim tekstovima (dan drugi i dan treći) ću pokušati da prenesem svoje utiske.


Pre početka, uputstvo za obilaske muzeja u 10 dana:

Pronađite društvo. Ne, to ne znači da muzeje ne možete obilaziti i sami, ali poseban je onaj osećaj kada sa nekim možete razmeniti utiske u trenutku kada se stvaraju, kada možete podeliti ushićenje novog saznanja ili pak sagledati nešto iz druge perspektive.
Budite otvoreni. Za znanje, za nova iskustva, za nove ljude. Posebno za nove ljude. Susrešćete još puno tragača za znanjem, tokom sopstvene potrage. Oni će biti voljni da podele ono što znaju, ali samo ukoliko budete dovoljno otvoreni da ih saslušate.
Usporite. Odvojite dovoljno vremena da u ovom iskustvu uživate. Osvrnite se oko sebe, razgledajte, osluškujte. Ukoliko se pre posete informišete šta je ono što Vas u muzejima očekuje i napravite listu muzeja koje želite da posetite, uživanje će biti potpuno.


Naša polazna tačka, prvog dana obilaska (ujedno i prvog dana manifestacije – 12.maja) bio je Etnografski muzej. Na samom ulazu u muzej – nešto novo, tek otvorena izložba o položaju i ulozi žene i načinu na koji je ona predstavljena u reklamama koje se emituju na televiziji. Izložba pod nazivom „Reklama-ram za portret savremene žene“, biće otvorena do kraja trajanja manifestacije. Do tada će biti otvorena i druga zanimljiva izložba sa nazivom „Bez početka i kraja“. Reč je o izložbi prstenja – nakita koji još od srednjeg veka ima značajno mesto u životu čoveka. Verovalo se da prsten može da sačuva od zlih uticaja, ukrašavao je ruke i građana i seljaka, i mlađih i starijih, i bogatih i siromašnih. Mene je posebno zaintrigirala činjenica da ga je nosilo, i dan danas nosi, i pravoslavno i katoličko i islamsko stanovništvo. Na stranu razlike, toliko je sličnosti među narodima! U nastavku posete obilazimo, po ko zna koji put, stalnu izložbu o narodnoj kulturi Srba u 19. i 20. veku. Tu nam se priključuje i grupa stranih turista. Eh, kako oduševljeno gledaju naše nošnje! Na spratu je izložba „Gunj, jelek i prsluk“, gde su predstavljeni odabrani primerci iz zbirke narodne nošnje Etnografskog muzeja. Gunjevi, jeleci i prsluci su bili deo svakodnevnog i svečanog tradicionalnog odevanja na našim prostorima, a sada deo materijalnog kulturnog nasleđa.

etnografski

Etnografski muzej

Krećemo dalje ka Pedagoškom muzeju. Kapija zatvorena. Zaključana. Bez obaveštenja i bilo kakvog natpisa.

Nastavljamo dalje ka Jevrejskom istorijskom muzeju. Ljubazan gospodin na vratima nas obaveštava da je radno vreme od 10 do 14 časova. Pitamo se kako je muzej uključen u ovu manifestaciju kada mu radno vreme nije produženo. Nije li to suština? Ili je suština u tome da ulaz bude besplatan? Ne znam. Ovaj muzej nažalost nikada nisam posetila, upravo zbog radnog vremena.

Kiša počinje da pada, pada i mrak. Nastavljamo dalje ka Gospodar Jevremovoj ulici. U Muzej pozorišne umetnosti ćemo prvo. Nema posetilaca, ali su u toku pripreme za koncert koji počinje u 19 časova. Iako je svečano otvaranje u ponedeljak, 16.maja, izložba o Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću je već spremna. Posmatramo ga na uramljenim slikama, on udubljen u svaku od svojih uloga, posvećen, jednostavan, prirodan. Toliko je uloga nanizao, čini se da im se ne zna broj, u pozorištu, na filmu… Pomislih, kako ga nikada nisam gledala u pozorištu. Žalim zbog toga. Setih se nečeg što sam nedavno pročitala na FB stranici koju pratim, Dnevnik jednog direktora. Deo priče ide ovako:

pozoriste

Puni utisaka, krećemo ka izlazu. Ljubazna devojka nam se zahvaljuje na poseti, poziva nas da dođemo ponovo i podseća da muzej ima svoje profile na društvenim mrežama, preko kojih možemo pratiti rad muzeja, aktuelne izložbe i događaje. Ispraća nas iz muzeja, kao što se iz kuće ispraćaju dragi gosti, dajući nam u ruke platnenu torbu sa znakom muzeja i katalogom o ovoj izložbi. Kako lep gest! „Doći ćemo ponovo!“ – govorimo joj.

pozorisni

Muzej pozorišne umetnosti

Memorijalni Muzej Vuka i Dositeja je naša sledeća stanica. Sa koliko poštovanja se ulazi u ovu zgradu, najstariju sačuvanu stambenu zgradu u Beogradu, podignutu u prvoj polovini 18. veka! Od 1949. godine, kada je Vukovoj zbirci pridružena i zaostavština Dositeja Obradovića, ova zgrada je muzej. Simbolično, jer je ovde nekada bila Velika škola čiji je Dositej Obradović bio idejni tvorac, a Vuk Stefanović Karadžić jedan od prvih dvadeset učenika. Ovde možete videti lične i porodične predmete Vuka Karadžića, kao i prva izdanja njegovih knjiga. Lični predmeti Dositeja Obradovića izostaju, jer su uništeni u požaru početkom 19. veka, ali o njegovom radu svedoče arhivska građa, prepiske i knjige. Poseta ovom muzeju je za svaku preporuku.

vuk i dositej

Muzej Vuka i Dositeja

Etnografski muzej www.etnografskimuzej.rs
Muzej pozorišne umetnosti www.mpus.org.rs
Muzej Vuka i Dositeja www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/muzej-vuka-i-dositeja/

Po izlasku iz muzeja, kiša toliko jako pada, da je nemoguće nastaviti dalje. Krijemo se u obližnjem restoranu i uz palačinke sabiramo utiske. Pravimo plan za naredne dane: dan drugi i dan treći.

Beograd, 12.05.2016.